Бог и проблем зла у свету, да ли је Бог могао створити свет без зла?

2
1455
Прегледа
Bog priroda svet sunce pejzaz

Проблем зла и патње једно је од најтежих питања са којим се сусрећемо у животу. Без обзира на уверења и светоназоре, објашњење овог проблема представља изузетно тежак задатак.

Ако претпоставимо да постоји Бог, тек тада све постаје још компликованије. Како је могуће да истовремено постоје добри Бог и зло? Овај текст, који ће покушати да се ухвати у коштац са проблемом зла, написан је баш око те мисли. Циљ текста је да покаже да зло не доказује да не постоји Бог, већ напротив, да постоји разлог зашто Бог допушта зло.

Бог и зло

„Ако Бог жели да уништи зло, а не може, није свемогућ. Ако може, а не жели, зао је. Ако је и свемогућ и сведобар, зашто зло постоји?” Тако Дејвид Хјум сумира чувену трилему која се традиционално приписује Епикуру.

Постојање зла није у логичкој контрадикцији са постојањем Бога, тј. чињеница да се у свету догађа зло не може искључити постојање Бога било каквом дедукцијом. Међутим, теодицеја, односно помирљивост ова два и даље представља задатак. Бог је по дефиницији сведобар и свемогућ (између осталог), па остаје само да питамо зашто Бог допушта зло и патњу.

Да ли је Бог створио зло?

Бог је створио све. Ако је сам Бог добар, откуда онда зло? Чини се, или је онда Бог зао, или је створио зло, или зло постоји независно и Бог нема контролу над њим. Ето још једне дилеме, или трилеме.

А шта је заправо зло? Ранохришћански филозоф, Св. Августин, објашњава да зло није ствар коју је Бог створио већ је оно искључиво одсуство добра. Поређења ради, рђа на аутомобилу не може постојати без аутомобила. Рђа као рђа не постоји. Јавља се само као оксидација гвожђа, па је тако и зло само одуство добра.

Да ли Бог може бити зао?

Исто тако, Бог је сам добро и у њему нема одсуства истог, односно у њему нема зла. Неко би могао приговорити да је оваква формулација извођење закључка из прве премисе, односно да је закључак да Бог није зао зато што је добар. Међутим, овђе изводимо закључак под претпоставком да је Бог добар и није у питању логичка грешка.

Да ли исто тако можемо претпоставити да је Бог зао? Зашто полазити од чињенице да је добар? Прво, јер је такво биће оно што подразумевамо под појмом Бог. Ако кажемо мачка, мислимо на животињу која читав дан спава и једе. Дакле, Бог је сведобро биће по дефиницији. Не ради се само о неком бићу. Супериорно зло биће може бити божанство, или бог (мало „б”), али не и Бог.

Да је Бог добар, можемо потврдити и интуитивно и емпиријски, јер је свет који садржи добро и зло као наш, управо свет какав бисмо очекивали да имамо, као што ћемо видети у наставку текста.

А опет, ако се вратимо на почетак аргумента, зло је одсуство добра, па је искључиво зло биће апсурд.

Да ли је Бог могао сворити свет без зла?

Проблем зла уопште не би био предмет расправе да је Бог створио свет који не садржи никакво зло. Погледајмо које је алтернативе Бог имао и да ли је уопште бољи свет од нашега био могућ.

Да ли Бог може урадити баш све?

Узимајући у обзир да је Бог свемогућ, може звучати изненађујуће да Бог не може урадити све, па тако ни створити било какав свет. Бог може учинити све што је могуће у могућим световима.

Примера ради, Бог не може створити свет у којем постоји јединац који има брата и сестру, не може створити ожењеног нежењу или коцкасти круг, не може у исто време бити и не бити Бог и слично.

Је ли Бог могао створити бољи свет?

Заправо, чини се, Бог је имао неколико опција уместо оне да створи баш овај свет какав јесте. Ако је Бог најбоље могуће биће, морао је створити и најбољи могући свет. Сада ћемо упоредити наш свет са другим могућностима које је Бог имао.

Бог је могао да не створи свет уопште

У Божијој моћи било је и да не створи свет. Да ли би тако било боље? Кључни проблем са овим питањем је што покушавамо да упоредимо нешто што није упоредиво. Ако питамо да ли је Форд Мустанг бржи аутомобил од душека на надувавање, заправо не постављамо логично питање и упоређујемо две неупоредиве ствари. Оно што није створено не постоји и не садржи никакав морал, па овај свет у том случају немамо са чиме конкретно упоредити.

Али, рецимо да поставимо ствари другачије. Овај свет садржи зло, а да нема света, не би било никаквог зла. Проста математика. Међутим, да је овај, физички свет све што постоји, то би имало смисла. Ако постоји сведобри Бог, постоји и вјечни живот у којем ће Бог наградити све добре људе, док ће све зло бити уништено. Сада се ситуација окренула, зар не? Сада имамо нула зла и нула добра вс нула зла и много добра.

Могао је створити људе без слободне воље

Бог је могао створити свет у којем људи раде само оно што је већ унапред детерминисано. Какву би моралну одговорност имао иједан човек у том случају? Нико неће теретити за убиство пиштољ којим је неко упуцао другог човека, већ искључиво особу која га је употребила. Предмети немају моралну одговорност, као што је немају ни животиње, или роботи. А људи без слободне воље, приморани да извршавају већ унапред одређене команде, били би само роботи и ништа друго.

Можемо рећи да би овакав свет имао мање физичког, али не и мање моралног зла. Са друге стране, не бисмо имали морално и истинско добро.

Могао је створити људе који не би били способни грешити

У случају да пред собом имамо избор, а да нисмо у могућност да нешто изаберемо, онда то и није избор, зар не? А баш тако звучи ово. На пример, замислите да имамо ситуацију у којој можемо учинити нешто лоше, или га не учинити. Ако је друга опција већ искључена, то значи да избор не постоји и да самим тим немамо слободну вољу да тако сами одаберемо. Тако би ово била такође предетерминисаност, као у случају изнад.

Могао је створити људе који не би хтели грешити

Најпре треба јасно направити разлику између „бити способан” и „не хтети никад” грешити.

Ако би нас Бог приморао да никада не грешимо, опет се враћамо на то да немамо слободну вољу. Шта би онда ово могло значити јесте да је Бог могао извршити бољу селекцију људске популације, грубо речено. Ако постоји ико са челичном дисциплином и изванредном ревношћу, ко је способан да одоли сваком греху и увек донесе исправну одлуку, такав би био модел за популацију каквом је Бог требало да испуни Земљу.

Такав свет је могуће замислити, али у реалности га Бог није могао актуализовати, односно спровести у дело. Могуће је да је Бог у свом свезнању знао да овакав свет није могућ у реалности и да би увек постојао неко ко не би био савршен и ко би грешио.

Чак и у овом случају, ово не би био најбољи могући свет који је Бог могао створити. Бољи свет од овога је онај у којем су људи слободни да греше, и то и раде, али Бог својом милошћу и љубављу опрашта грехе и тако успоставља највеће могуће добро.

Треба још једном нагласити да овај свет у којем се налазимо сада, није све што постоји, ако постоји Бог. Док овај свет није најбољи могући свет, онај свет који долази после овога јесте.

Наставак о томе зашто Бог није одмах створио рај прочитајте на овом линку .

2 КОМЕНТАРА

  1. Ako Bog nije stvorio zlo nego je ono samo odsustvo dobra, to znači da je Bog stvorio svet gde je moguće odsustvo dobra i da je to znao dok ga je stvarao i da je znao da se u odsustvu dobra pojavljuje zlo.

  2. Ја сам Господ, и нема другог,
    осим мене нема бога;
    Творац светлости и тмине,
    доносим мир и стварам зло;
    ја Господ чиним све то.—Исаија 45:7

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here