Чудотворно исцељење на гробу светог Гаврила Грузијског

0
1255
Прегледа
sveti gavrilo gruzijski
Свети Гаврило Грузијски

Старац Гаврило још увек није био канонизован, када сам први пут чуо за њега. Наш први „сусрет“ се десио када сам ја, ученик седмог разреда, заједно са пријатељима посетио манастир Самтавро. Мене тада још увек дечака, запањило је све што сам видео на гробу старца. На првом месту невероватан број људи који су долазили и  клањали се на гробу. Сасвим несвесно и ја сам такође пришао гробу и управо је ту је почело моје пријатељство са старцем Гаврилом.

Приклонивши главу гробу, осестио сам огромну благодат. Моје срце се напунило љубављу. Осећао сам унутрашњу радост и хтео сам да вичем јако-најјаче: „ЈА ВАС СВЕ ВОЛИМ!“

Монахиња Параскева нам је поклонила јелеј из кандила са гроба старца Гаврила и објаснила нам како се може помазивати њиме. Имао сам осећај као да сам добио неку огромну силу. Тако је и било.

Несрећа у дому

Прошло је неколико месеци и у наш дом је дошла несрећа. Мој отац је добио псоријазу. Обишли смо све болнице, но видевши тежак и компликован стадијум болести ниједна болница нас није примила. Кроз неко време, захваљујућу ажурности наших рођака, мог оца су примили у болницу за кожне и венеричне болести у Тбилисију. Лећење је ишло споро. Лекари су говорили да ће требати да прође минумим четири месеца до пуног излечења. Једном у току ноћи мој отац је имао срчани удар и једва су га вратили у живот.

Тада сам се сетио старца Гаврила и гроба на коме се дешавају  многа чудесна исцељења. Потрчао сам кући и узео уље из кандила са гроба старца Гаврила и дошао у болницу. Доктори никога увече нису пуштали у собу али када сам им објаснио о чему се ради допустили су ми да тајно уђем. Пришао сам оцу, он је спавао. Малим прстом сам га помазао три пута крстообразно јелејем, прочитао „Оче наш“ и свим срцем замолио старца за исцељење мог оца. Затим сам немо изашао.

Чудо се догодило

Ујутру сам са мајком дошао у болницу. Долазимо до собе мог оца и са ужасом трчимо ка крику медицинске сестре:“ Није могуће!“ Помислили смо, ево – ово је крај! Мама се онесвестила. Мене је ухватила дрхтавица коју нисам могао да смирим. Ушао сам у собу и видео свог оца како седи на кревету, био сам затечен. Није имао никакав осип на телу ни на лицу – кожа му је била као код бебе. Ускоро је у собу ушао и главни доктор – исти тај који мије дозволио да посетим оца. Никада нећу заборавити тај његов израз лица, тог момента кад је видео савршено чисту кожу свог пацијента! Доктор је почео да плаче и да се крсти говорећи: „Слава Богу… слава том старцу…“

Сан пацијента старца Гаврила

У том тренутку отац нас је прекинуо и питао о каквом старцу говоримо. Нисам успео ни да почнем да говорим о старцу Гаврилу када нам је мој отац почео да прича о томе да је видео у сну, некаквог свештеника са седом  брадом који је ушао у собу и рекао му: „Е мој брате.. ти се никада ниси ни причестио ни исповедио, али имаш верујућег сина и верујућу жену, који су ме позвали. Не могу да гледам како они плачу. Хајде ја ћу тебе сада да излечити, а ти почни да живиш црквеним животом. Често иди у цркву, исповедај се и причешћуј. Тако ћемо се дружити. У супротном случају-ја нећу бити твој друг. Разумеш?“ Он је намигнуо оцу, осенио га крсним знамењем  и изашао.

Прочитајте и ово: У селу надомак Ваљева на хиљаде верника долази да пронађе спас

Плакао сам, и сви у соби су плакали! Упркос томе што мој отац никада није видео старца за живота опис који је дао за „свештеника“ у потпуности се уклапао са ликом старца Гаврила. Слава Теби Боже! Слава теби, баћушка Гаврило!

Извор: Православие.ру

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here