Danas se obeležava Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst na Golgoti i kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Kako je pronađen Časni krst?
Obilazeći Svetu Zemlju, sveta carica Jelena namerila je da potraži Časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazi, pa prisiljen od carice, izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan.
Carica naredi da poruše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu, nađoše tri krsta. Dok je carica bila u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolazila je mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem.
Pročitajte i ovo: Ovu molitvu treba govoriti svaki dan
Tada je patrijarh Makarije rekao, da stave na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada su stavili prvi i drugi krst, mrtvac je ležao nepromenjeno.
A kada su stavili na to treći krst, mrtvac je oživeo. Po tome su prepoznali, da je to Časni i životvorni Krst Hristov. Stavili su ga potom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi.
Tada je patrijarh uzdigao Krst, da ga sav narod vidi, a narod je sa suzama pevao: „Gospode pomiluj!” Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u njega Časni Krst. Kasnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji je Krst ležao četrnaest godina.
Grčki car Iraklije 628. godine pobedio je Hozroja i sa slavom povratio Krst u Jerusalim. Kada je ušao u grad, car Iraklije je nosio Krst na svojim leđima.
Ali najedanput car je stao i nije mogao ni koraka da kroči. Patrijarh Zaharija vide angela, koji je sprečio cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodao.
To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svukao, pa u bednoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneo ga na Golgotu, i položio u hram Vaskrsenja, na radost, i utehu celog hrišćanskog sveta.
Pročitajte i ovo: Ovo je najmanja crkva na Balkanu, može da primi svega tri vernika.
Običaji za Krstovdan
Poznata je srpska izreka – „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“ pa je danas obavezan post na hlebu i vodi. Dozvoljeno je jesti grožđe dok je drugo voće zabranjeno.
Na ovaj dan je poželjno da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj je nastao u stara vremena kada su na današnji dan isplaćivani radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).
Za razliku od mnogih crkvenih praznika danas je poželjno raditi oko kuće i doslovno rečeno pripremiti je za zimu.
Neka od verovanja na Krstovdan su vezana za predskazanje i vremena:
– Ako je Krstovdan oblačan zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, biće hladna i suva.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Grmljavina na Krstovdan predskazuje plodnu narednu godinu a tiha kiša blagu zimu.
Ljudi koji su rođeni na ovaj dan veruje se da na svojim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Pročitajte: Najlepši citati oca Tadeja
