Данас је обележава празник Успења пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце.
Мајка Божија надживела је сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађања. До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божијег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Према једним изворима, Богородица је живела 60, према другим 72 године. Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, у знак сећања на победу над Персијанцима. У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник.
Народни обичаји на Велику Госпојину
У неким крајевима кажу да је најбоље брати лековито биље којим се лече заразне болести у периоду између две Госпојине – Велике и Мале. Тада се по целој Србији се одржавају вашари и народни сабори. Велики број цркава и манастира Српске православе цркве слави овај празник као своју славу.
За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње.
Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.
