Српска православна црква и верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци.
Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица спада међу 12 највећих и најпоштованијих хришћанских празника.
Слави се као успомена на дан када је Богородица, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане, први пут уведена у храм Божји.
У складу са заветом родитеља Јоакима и Ане, тада трогодишња Богородица Марија је доведена у Јерусалим и уведена у храм. Тим Чином Ваведења Маријиног, каже јеванђелско предање, свети родитељи испунили су завет да ће пород, којег дуго нису имали, „предати Богу на службу“.
Богородица је по предању једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе, током свог мисионарског путовања по повратку из Свете земље. Она је због тога уједно и заштитница целе Свете Горе, односно грчког полуострва Атос. Ваведење Пресвете Богородице је слава манастира Хиландар.
Народна веровања и обичаји на Ваведење Пресвете Богородице
Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. У Србији на Ваведење по обичају престају свадбе, које се не одржавају до првих дана пролећа.
У неким местима се задржао обичај да на Ваведење нероткиње оду да преспавају у манастир, како би им Богородица подарила пород.
Сматра се да на Ваведење не треба предузимати никакве важније послове, склапати уговоре, започињати велике радове и слично. Такође, не би требало радити по кући, прати веш, пеглати и слично, све жене треба да празнују дан своје заштитнице.
Постоји веровање да „ако на Ваведење пада киша – биће родна наредна година. Уколико дува јак ветар – биће неродна. Ако буде леп и сунчан дан – таква ће бити и следећа године. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.“
Молитва Пресветој Богородици која се изговара на Ваведење
– Коме ћу завапити, и коме ћу у својој невољи притећи, ако не Теби, Царице Небеса? Ко ће чути мој плач, и уздахе моје примити, ако не Ти, Пренепорочна, Надо хришћана и Уточиште нас, грешника? Ко ће нас, осим Тебе, у несрећама нашим заштитити? Услиши јецаје моје и приклони ухо Своје ка мени, Владичице и Мајко Бога мојега! Не презри онога што тражи Твоју помоћ, и не одбаци мене грешног, Царице Небеска!
Научи ме да извршавам вољу Сина Твојега и подари ми жељу да свагда следим Његове заповести. Не одступај од мене због мог роптања у болести, раду и недаћама, него остани Мати и Покровитељка мени, малодушном, Царице моја Преблага и Усрдна Заступнице! Својим заступањем покриј моја прегрешења, заштити ме од видљивих и невидљивих непријатеља, умекшај срца оних, што ми смишљају зло и загреј их љубављу Христовом.
– Мени пак немоћном подари Твоју свемоћну помоћ да победим своје грешне навике како бих, очишћен покајањем и следећи врлински живот, у заједништву са светом Црквом провео све остале дане мог земног туђиновања. Стани испред мене, Надо свих хришћана, у часу окончања мога и укрепи моју веру у тешком и самртном часу.
Приликом мог одласка узнеси за мене, многогрешног у овом животу, Твоје свемоћне молитве, да би ме Господ оправдао и учинио причасником Својих бесконачних радости. Амин.
