Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Jovana Milostivog.
Sveti Jovan se rodio na ostrvu Kipru u kneževskoj familiji. Otac mu beše knez Epifanije. Vaspitan od detinjstva kao pravi hrišćanin. Na navaljivanje roditelja on se oženi i imade dece. Ali mu po Božjem promislu ubrzo umreše deca, a zatim i žena, da bi se on, oslobođen od služenja telu, posvetio duhovnom životu. Čuven zbog milosrđa i blagočešća Jovan bi izabran za patrijarha Aleksandrijskog u vreme cara Iraklija.
Deset godina upravljao crkvom Aleksandrijskom kao istinski pastir, čuvajući je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja. „Ako želiš blagorodstva, govorio je on, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer to je pravo blagorodstvo.” Svi sveti odlikovali su se milosrđem, ali sv. Jovan beše se sav predao ovoj divnoj dobrodetelji.
Liturgišući jednom seti se patrijarh reči Hristove: ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te (Mat. 5, 23–24) i seti se da jedan od klirika tu u crkvi ima zlu volju na njega; on brzo ostavi svete darove, priđe tome kliriku, pade mu pred noge i zamoli za oproštaj. I tek kada se izmiri s tim čovekom, vrati se ka žrtveniku. Jednom opet idući crkvi sv. Kira i Jovana dogodi se da ga srete neka bedna udovica i poče mu govoriti o bedi svojoj. Pratioci patrijarhovi osetiše dosadu od duga žalbovanja ženina, pa će reći vladici, da požuri u crkvu na službu, i posle službe može čuti tu ženu. Odgovori im sv. Jovan: „a kako će sad Bog mene poslušati, ako ja nju ne poslušam?” I ne hte se krenuti s mesta dok ne ču udovičinu žalbu do kraja.
Kada Persijanci udariše na Misir patrijarh Jovan sede u lađu da se udalji od napasti. Uz put se razboli i stigavši na Kipar umre u svome mestu rođenja, 620. god., i pređe u carstvo besmrtno Gospoda svoga. Mošti njegove čudotvorne prenete najpre u Carigrad, po tom u Buda Peštu i najzad u Presburg.
Rasuđivanje na današnji dan kaže:
Mnogim svetim ljudima i ženama otkriveno je ranije, kad će umreti i promeniti životom. To je veliki dar neba. No ne čekajući ovaj dar mi nedostojni treba svaki dan pokajanjem da se gotovimo za ishod. Od ljudi se može i pobeći a od Boga nikad. Kada sv. Jovan Milostivi begaše od Persijanaca iz Misira, javi mu se na lađi neki svetao muž sa zlatnim skiptrom u ruci i reče mu: „Car careva priziva te k Sebi”. Jovan razumede ove reči i poče se prigotovljavati za smrt, koja uskoro i nastupi.
Izvor: www.ikragujevac.com; www.pravoslavnacrkva.ch;
