Данас је Вазнесење Господње

Вазнесење Господње (Спасовдан) је сећање на дан када се Исус Христос четрдесети дан после васкрсења последњи пут јавио својим ученицима – дванаесторици апостола и узнео (вазнео) на небо, и “сео с десне стране Бога”.

По хришћанском веровању, васкресењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:

– „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.“

Обичаји за Спасовдан

Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од пре појаве хришћанства на овим просторима. Био је то празник ратара, и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:

“Свети Спасе – спаси душе наше!”

Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.

За Спасовдан као крсну славу клало се јагње и спремала се цицвара. Иначе, наши преци нису пили млеко од од Нове године до Спасовдана, а веровали су да на Спасовдан мушкарци не ваља да се брију, жене да се умивају, а деца да се купају.

Спасовдан се слави и као крсна слава града Београда. Тај дан чува сећање на 1403. годину када је деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд српском престоницом а Спасовдан за градску славу.

У току празника многе улице кроз град су затворене док траје литија.

Чланак Данас је Спасовдан, дан Вазнесења Христовог се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама, а његова безбројна чуда препричавају се широм света.

У манастир Острог долазе људи и других вероисповести међу којима има и муслимана. Сви они пред моштима Светог Василија Острошког траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.

Ко је био Василије Острошки?

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у данашњој Републици Српској. Одатле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се замонашио и започео живот подвижника.

Прочитајте: Ово је место рођења светог Василија Острошког

Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и ћувајући своје вернике од турских свирепости.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. године у својој келији.

Прочитајте: Шта понети у манастир Острог и како се понашати у светињи?

Из стене поред које се упокојио, касније је израсла винова лоза, иако у стени нема земље.

Чланак Данас је Свети Василије Острошки – његова безбројна чуда препричавају се широм света се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Марковдан се у Србији обележава и празнује од давнина. Веровало се да ће онога ко се данас огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање. Зато на данашњи дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.

Ово се сматра “благим даном”, временом за одмор и молитву.

Ко је био свети Марко?

Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином, али не сином по телу, него по духу. Када је Марко био с Петром у Риму, верници су га замолили да им напише о спасоносној науци Исуса Христа, његовим чудима и животу.

Тако је Марко написао јеванђеље, које је видео и апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, и посведочио да је истинито. Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда. Мисир је у то време притискао густи мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатања и злобе. Свети Марко је, уз Божију помоћ, успео да посеје семе Христове науке по Ливији, Амоникији и Пентапољу.

Из Пентапоља је дошао у Александрију, где је засновао хришћанску цркву и поставио епископа, свештенике и ђаконе. Марко је своју проповед Марко потврђивао многобројним великим чудима. Када су га незнабошци оптуживали да разара њихову идолопоклоничку веру и када је градоначелник почео да га тражи, Марко је поново побегао у Пентапољ, где је наставио своје дело. Марко се после две године вратио у Александрију, на велику радост верника, чији се број вишеструко повећао.

Тада су га ухватили незнабошци, везали га и вукли по калдрми вичући: „Повуцимо вола у обор“. Тешко повређеног и крвавог бацили су га у тамницу, где му се прво јавио анђео који га је храбрио и крепио. Затим му се јавио и сам Исус Христ, који му је рекао: „Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој“, а Марко му је одговорио: „Мир и теби, господе мој Исусе Христе“.

Прочитајте и ово: Грузијски стуб живота – црква на 40 метара високој стени

Злобни људи су сутрадан извукли Марка из тамнице и поново га вукли по улицама и поново викали: „Повуцимо вола у обор“. Изнурен и изможден, Марко је изустио: „У руке твоје, господе, предајем дух мој“, и умро, 68. године у Александрији.

Чланак Данас се обележава дан светог Марка – Марковдан се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Веровања и обичаји на Ђурђевдан

Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Верује се да ако је на Ђурђевдан ведро да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша да ће лето бити сушно.

Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, „да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“.

Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на „ђурђевдански уранак“, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем – „да буду напредни као врба“, ките здравцем – „да буду здрави као здравац“, копривом – „да коприва опече болести са њим“ и селеном – „да им душа мирише као селен“.

О Светом Георгију (Ђорђу)

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.

У то време, цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру.

Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.

Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије (Ђорђе) убија аждају

Свети Георгије се на иконама представља као војник на коњу који са копљем пробада аждају. Неретко на инконама у даљини стоји једна жена у господском оделу (вероватно царица Александра). Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане.

Свети Георгије је по веровању победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“.

Под победом коју је Свети Георгије однео над аждајом вероватно се мисли на заустављање прогона хришћана који је спроводио цар Константин.

Чланак Данас је ЂУРЂЕВДАН – По данашњем дану ће се знати каква ће година бити се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Предање о Васкрсу

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, „Марији Магдалени и другој Марији“, саопштио архангел Гаврило.

„А лице његово бијаше као муња и ођело његово као снег“, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.

„Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао“, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов.

Народни обичаји за Васкрс

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“.

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се архангел Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године. Ова фреска позната као „Бели Анђео“ је проглашена за слику претходног миленијума.

Васкрс се слави три дана

Хришћани Васкрс славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак. Верници на овај дан размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Чланак Данас је Васкрс – ХРИСТОС ВАСКРСЕ! се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Овај дан има неколико назива и често се могу чути речи попут страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело. У Босанској крајини и Херцеговини присутан је и назив црвена субота, зато што се тада фарбају ускршња јаја најчешће у црвено.

Народни обичаји на Велику суботу

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.

У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боје особе женског пола.

Прочитајте и ово: Зашто се за Васкрс фарбају јаја?

На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би „некоме кренуло“.

Чланак Данас је ВЕЛИКА СУБОТА – учините неко добро дело да би вам кренуло у животу се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историјска прича о Христовом распећу

Христос, ухапшен претходне ноћи, изведен је пред јеврејске првосвештенике на суђење због оптужби да проповеда учење за које су тврдили да је у супротности са верским принципима и законима јудаизма.

Већи број лажних сведока, које су првосвештеници довели, наводили су, између осталог, да Исусови говори о Царству небеском представљају његову намеру да се прогласи за јеврејског цара који ће их ослободити од римског ропства.

То је искористио првосвештеник Кајафа и одлучио да Христа преда римском намеснику Јудеје – Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.

Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намеснику.

На Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: „Ти кажеш“, рекавши му у једном моменту да „његово царство није од овог света“.

Видевши да нема елемената за осуду, римски намесник послужио се старим јеврејским обичајем да за време Пасхе буде помилован један осуђеник, те је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву.

Окупљени народ, подстрекиван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, речима: „Крв његова на нас и нашу ђецу“.

Пилат је тако и одлучио, рекавши: „Осудили сте невиног“. Након тога је приступио ритуалном прању руку. Отуда потиче израз „прање руку“ у значењу скидање одговорности са себе.

Осуђеног Христа војници су бичевали, ставили му на главу трнов венац и терали га да до брда Голгота носи крст, на којем је разапет.

Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: „Исус Назарећанин, цар јудејски“. За то вријеме Исус је молио Бога да им опрости, речима: „Опрости им, Боже, јер не знају шта чине“.

Света јеванђеља наводе да је Христос у „девети час дана“, односно у три часа после подне испустио душу.

У моменту Христове смрти небо се потпуно помрачило, настала је невиђена олуја, гробови су се отворили, а стена на коју је стављен крст пукла је по неприродној линији.

Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.

Обичаји на Велики петак

Пошто је Велики петак најтужнији дан у години, на тај дан звона не звоне, већ се служба означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу.

На Велики петак се у храмовима износи плаштаница на посебно украшен сто који симболизује Христов гроб испред олтара. У неким крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању ако се у том тренутку помоле Богу и помисле неку лепу жељу, она ће им се сигурно остварити.

У неким деловима Србије верује се да данас вештице бацају чини, па се деца не пуштају из дворишта. Слично, верује се да ће девојке које на данашњи дан узберу цвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати онога ко им је суђен.

Данас не узимајте игле и ексере… стари кажу, не ваља се! Овај дан се назива и “Распети петак”, па се верује да данас не ваља дирати оштре предмете да се не би “повређивале Исусове ране”.

На овај дан домаћице већ увелико фарбају јаја.

Чланак Данас је ВЕЛИКИ ПЕТАК – најтужнији хришћански празник се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Чланак Данас се обележава ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК – дан када је установљено причешће се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Васкршњи пост траје 48 дана

Траје тачно 48 дана, и важи за најстрожији пост у години, јер се претежно пости на води, изузев викенда, осим када је реч о Великој суботи, дану који претходи Васкрсу.

Свети оци упозоравају да пост није само одрицање од хране, већ је најважније радити на уздржавању од лоших мисли и дела, којим ћете успети да победите телесне страсти духовном снагом.

Васкршњи пост дели се на седам недеља, од којих свака има своје име и правила поста – почиње Чистом недељом, а затим долази Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља.

Чланак Данас почиње Васкршњи пост се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Сретење се увек слави 40. дан од Божића и тог дана се ништа не ради, а представља успомену на тренутак када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство јер указује на на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је „коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван“.

Предање каже да су првом уласку Исуса Христа у храм у Јерусалиму присуствовали и фарисеји и о томе обавестили цара Ирода. Уверен да је то нови јеврејски цар, како су најавили пророци са истока, цар Ирод је наредио да се Исус убије, после чега је поубијано 14.000 мушких беба његовог узраста. Захваљујући упозорењу анђела божјег, Богородица је са малим Исусом отишла у Мисир и тако га спасла.

Слава Сретења, иначе је веома честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје. Данас се такође обележава и државни празник Републике Србије.

Народна веровања и обичаји

У нашем народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „Сретење обретење“. Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.

Прочитајте: Патријарх Павле – прича о човеку који је постао духовни отац једног народа.

Овог дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ће се девојка, ако прво сретне црномањастог, за таквог момка и удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.

Прочитајте: Цитати и поуке светог Серафима Саровског

Чланак Данас се обележава Сретење Господње се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.