Рилски манастир је јединствен манастиру у Европи, највећи и најпознатији православни манастиру у Бугарској. Налази се на југозападу Бугарске на планини Рила, недалеко од главног града Софије, у долини Рилске реке, на надморској висини од 1,147 m.
Историја Рилског манастира
Према предању манастир је основао пустињак Свети Јован Рилски Чудотворац у 10 веку. Јован Синаит – Рилски је живео од 930 године у пећини. Када су његови ученици дошли да чују његово учење, на месту те пећине је саграђена мала капелица а касније и црквица. Рилски манастир је поново изградио на садашњем месту 1335. године, локални српски велможа , протосеваст Хреља Омучевић. Хреља је био један од војних заповедника цара Душана. Ктитор се потом закалуђерио, и ту је обитавао и умро као монах, под именом Харитон. У манастиру се налази његова гробница као ктитора – монаха.
Прочитајте: Четири разлога зашто цар Душан није проглашен за свеца
За време владавине Османлија на овим просторима, крајем 14.века и почетком 15. века, монашки живот је у потпуности замро, а манастир је више пута спаљиван и уништаван. Братство је оживело поново крајем 15. века, потом манастир је 1935. године од стране Турака био уништен до темеља и опљачкан.
Манастир је запустео и прошло је више деценија, док нису путујући монаси ту застали и оправили га. Рилски манастир су поново изградила три брата из области Ћустендила, који су пренели и мошти Јована Рилског, из Трнова у манастир.
Манастирски комплекс је окружен зидинама високе 24 метра, у средишту се налази главна црква посвећена Пресветој Богородици, у којој се чувају мошти светог Јована Рилског, једног од највећег светитеља православља. Манастирски конаци имају преко 300 соба, келија, четири капеле, игуманов стан, кухињу, библиотеку, манастирску ризницу и музеј.
Ризница манастира Рилски
У манастирској ризници се чува преко 16000 рукописа, богате историјске збирке са 35000 експоната, икона, дела уметности. Манастирски музеј чува реликвију – Рафаилов дрвени Крст, који је сам исклесао за живота, а касније и изгубио и вид.
Манастир је значајан за Србе, као стари српски просветитељски центар, и у њему је било много српских књига и рукописа.
Манастирски комплекс је проглашен националним историјским спомеником 1976. а постао је део УНЕСКО-ве Светске баштине 1983. Од 1991. потпуно је под управом Светог синода Бугарске православне цркве.
Извор: www.viabalkans.com/ sr.wikipedia.org;
