Како данас изгледа просечан верник у Србији?

0
1083
Прегледа
vernici u srbiji

Петар Перић, из милоште назван Пера, просечан је човек у Србији којег сви знају именом и карактером, али нико не зна тачно ко је он.

Е тај Пера Перић је крштен у православној Цркви и прославља крсну славу. Зове много гостију. Свећа гори на столу, ту је и погача и све што следује, осим посне хране. На дан крсне славе нико из породице не оде на Литургију, нико се Богу не помоли, нико не зна ко је уопште светитељ којег прослављају као крсну славу.

И тако, поред педесет званица у дом за крсну славу, Христос остаје иза врата, чекајући и Њега неко да зовне.

Пера Перић некад оде испред цркве да се гура за бадњак , да може да га стави на браник аутомобила. А некад оде зором у оближњу шуму, напије се са другарима и појачава патриотске песме цео дан, настављајући са пићем.

Тражиће од малог комшије да му први дође у кућу као положајник (мора бити мушко дете!), и овлаш ће се крстити док засеца уши прасету, задовољан што држи старе обичаје и што је доследан православац. Неће знати какве везе са њим има то што се тамо неки Исус родио, а ни Христос се њему неће наметати.

Пера Перић неће заиста никад веровати у живот после смрти и сматраће то „поповским причама“, иако ће умети да препозна Божију освету ако је ко радио на црвено слово. Никад се неће заиста искрено помолити Богу јер нема толико снажну веру да га Он чује (има чак и сумњу да Бог уопште и постоји), али ће посебну пажњу посветити свакодневним ритуалима и сујеверјима („ваља се“).

Људе ће делити на православне и све остале, на Србе и све остале, иако ће се неки наћи у посебним категоријама (као наши историјски непријатељи и пријатељи). Ствари ће решавати „преко везе“, посао отаљавати, комшији увек нешто замерати.

И онда, кад га нека мука снађе, увек је прво што ће рећи: „Шта сам ја Богу згрешио?“ Мислим да ће тако поступити и на Страшном суду, кад Христос постави ревносне људе с десне, а оне који нису ништа учинили с леве стране.

Прочитајте: Како то да Бог постоји а толико несрећних и злих на свету?

И наш Пера Перић неће питати баш оно „Када те видех гладна, жедна, болесна да ти нисам учинио?“. Ма не. Он ће питати: „Шта сам ја Богу згрешио?“ Јер ће до самог краја остати чврсто убеђен да је добар човек и да заслужује све најбоље.
А Бог ће одговорити: „Ма ко си ти, човече?

Јер, видите, мислим да ни сам Бог не зна ко је заиста Пера Перић, човек који се толико стопио са масом да се једва може назвати личношћу. Он се, просто,није остварио као особа. Није се отворио ни према Богу, ни према другом човеку. А кад нема јединственог, искреног сусрета, нема ту ни особе. И зато није чудо што га сви ми знамо, а уједно, нико га заиста не зна.

Прочитајте и ово: 7 духовних закона који мењају вашу судбину.

И тако ће овај Пера Перић, и сви остали њему слични, сувише касно увидети да њихове лампе нису напуњене, да им животи нису били испуњени, и све што ће им Христос рећи биће једно трагично: „Заиста вам кажем, не познајем вас“ (Мт.7,12)

Не будите Пера Перић.
Осим ако вам то није заиста име.
Немојте ме тужити за повреду части, само сам се послужио Вашим именом као метафором.

Али не будите општа појава, не будите Пера Перић, будите словесне личности.

Извор: Храм Свете Тројице Летњиковац

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here