Историја манастира Вољавча

Вољавча је изграђена почетком 15. века на темељима старе богомоље за коју се верује да датира из 10 века. Као ктитор манастира Вољавче се помиње Михајло Кончиновић, војвода деспота Стефана Лазаревића.

Током 1786. године на место игумана долази Хаџи Рувим који тада окупља младе даровите људе. Ту их учи писмености, каменорезачким, дуборезачким и сликарским вештинама. Био је велики борац против Турске окупације па је манастир често био мета турских напада.

За време Првог српског устанка манастир је имао значајну улогу. У њему се често, посебно пред избијање устанка, скривао Карађорђе са својом дружином.

У манастирском конаку, изграђеном 1765. године и који спада у најстарије конаке у Србији, 1805. године је било седиште Правитељствујушчег совјета српског, прве Карађорђеве владе на чијем је челу био Матија Ненадовић.

Манастирски храм, изграђен у моравском стилу, добио је звонаром која је дограђена 1838. године. Живопис у цркви датира из 2015. године. У порти Манастира налазе се два историјска знаменита објекта: „Карађорђев конак“ из 1766. године и Jужни конак из времена кнеза Милоша (1848. године).

Манастирска слава је сабор Св. Архангела Гаврила (13/26. јул) и преподобни Киријак Отшелник – Михољдан (29. септембар/12. октобар).

Вољевачка бања

Недалеко од манастира Вољавче се налази Вољевачка бања која је до 1946. године и била у власништву манастира. Удаљена је око један километар од манастира. Вода је лековита и сматра се да лечи реуму, ишијас и многа друга слична обољења.

Нажалост ова бања је већ дуго времена запуштена и данас су углавном од ње остале рушевине. Међутим извор воде и даље постоји и људи неретко долазе са балонима да наточе воду и да носе својим кућама.

Некада се у овој бањи лечила и кнегиња Љубица, жена кнеза Милоша Обреновића. Поједина сведочанства говоре да су ови минерални извори у Шумадији коришћени још у време Римљана.

Локација манастира Вољавча

Веб сајт: voljavca.rs

Чланак Манастир Вољавча се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Манастир Тресије је православни мушки манастир који припада Епархији шумадијској Српске православне цркве.

Историја манастира Тресије

Основан је 1309. године у време краља Драгутина. Рушен је и обнављан више пута.

Средином 16. века турски пописивачи су забележили да је ово братством најбројнији и имовином најбогатији манастир у Београдском пашалуку. Крајем наредног столећа турски освајачи су Тресијама, као и многобројним другим светњама, наменили заборав. Народ се иселио у великој сеоби Срба (1690) и са ових простора, а манастир је опљачкан, попаљен и разрушен.

Запис у камену поред јужних црквених врата сведочи да је већ 1709. године ово свето здање обновљено. Урадио је то игуман Хаџи Висарион са братством манастира Раковица и уз помоћ новопридошлих Космајаца и ређих повратника.

Тресије је свечано 13. и 14. септембра 2009. године обележио седам векова постојања.

Под покровитељством манастира одржавају се манифестације Под липама манастира Тресије (7 јула) и такмичење фрулаша Србије (прва недеља у септембру).

У близини ове светиње се налазе и манастири Кастаљан, Павловац, црква у Неменикућама, споменик деспоту Стефану Лазаревићу и друге знаменитости који чине „Космајску Свету гору“.

Веб сајт: www.manastirtresije.org

Локација манастира Тресије

Чланак Манастир Тресије се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Павловац

Подигнут је крајем 14. века по наредби тадашњег владара Србије, деспота Стефана Лазаревића. Саграђен је од стране ученика чувеног Рада Неимара (Боровића) који је био деспотов дворски архитекта.

Дуго након пропасти деспотовине манастир је био у рушевинама. Обновљен је тек у другој половини 16. века. Верује се да је у њему Патријарх Арсеније Чарнојевић служио једну од последњих литургија након Велике сеобе Срба у Угарску 1690. године. Након одласка народа у великој Сеоби, монаси нису желели да напусте храм. Убрзо након тога монаси који су остали су убијени од стране Турака а манастир је разорен и спаљен.

Манастир Павловац је обновљен 1967. године. Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и рушевина летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.

Локација манастира Павловац

У близини манастира Павловца је село Марковац, где је деспот Стефан изненада умро 1427. године. Изнад манастира Павловца, поред пута налазе се камени саркофаг и чесма Стефана Лазаревића. Манастир Павловац је данас активан као мушки манастир. Смештен је на простору које је још познато и као Космајска Света гора.

Чланак Манастир Павловац се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Кастаљан

Верује се да је подигнут у 14. веку за време краља Драгутина на темељима старог римског каструма из 2. или 3. века. Доказ овој тврдњи је надргорбна плоча пронађена на остацима манастирског комплекса која датира из 1332. године. На основу неких археолошких истраживања верује се да је у XV веку, у време деспотовине, овај манастир деспоту Стефану Лазаревићу служио као двор и да је том приликом изграђен конак.

Цео манастир је порушен крајем 17. века. Три века касније, тачније током 60-их и 70-их година 20. века манастир је откопан и том приликом је пронађена часна трпеза са урезаним ликом јелена и фрагменти фресака, што говори да је манастир био живописан.

За време Првог светског рата из околине овог манастира кренула је одлучујућа офанзива Тимочке дивизије у Колубарској бици.

Данас, манастир у рушевинама сведочи о некадашњој важној улози коју је област Космаја имала као верски центар деспотовине. Кастаљан се налази под заштитом државе као важан споменик културе из времена српске деспотовине.

Недалеко од овог манастира се налази манастир Тресије.

Локација манастира Кастаљан

Чланак Манастир Кастаљан се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.