Најмистериознији манастир на свету – чува српске светиње а бедуини из околине су потомци Срба

1
33185
Прегледа
manastir svete katarine
Манастир Свете Катарине - Фото: Berthold Werner

Манастир Свете Катарине један је од најстаријих хришћанских манастира на свету. Саграђен је у подножју Синајске горе у Египту, на месту где се према старом завету Бог обратио пророку Мојсију 1400 године пре Христа.

Мојсије је на том месту према предању угледао пламени огањ у купиновом жбуњу из којег је чуо глас анђела Божијег. Купина се и дан данас налази на том месту. Људи су покушавали да пресаде младице купиновог жбуна али се нигде нису успеле примити. Делови купине су слати на анализу у лабораторије где је и утврђено да је купина вероватно стара колико и сам Мојсије.

Царица Јелена, мајка цара Константина је 330. године нове ере, на том светом месту подигла капелу посвећену Богородици. Уз ту капелу је одлуком цара Јустинијана I и царице Теодоре изграђена и црква. У то време су саграђене и зидине око манастира као и манастирски конак.

Манастир је украшен крајем 6.века. Садашње име Света Катарина носи од 9. века када су мошти ове светице пренете у овај манастир где се и данас налазе.

Благо манастира Катарине

Манастир поседује другу највећу збирку рукописних књига на свету која броји више од 3500 књига. Од ње је само већа збирка која се чува у Ватикану. До 19. века у манастиру се чувао и Синајски кодекс, најстарији препис Библије сачињен у 4 веку. Данас је Синајски кодекс изложен у Британском музеју у Лондону.

У манастиру се чувају најстарији прикази Исуса Христа – „икона Исуса Пантократора“. На њој су сликовито приказане две природе Господа Исуса Христа – божанска и људска. Сачуване су и иконе Светог Петра, Богородице са анђелима и светих ратника. Верује се да ове иконе датирају пре 7. века.

У манастирску ризницу грчки свештеници пуштају само православце.

У XI веку делови моштију Свете Катарине разнети су по хришћанском свету, а у самом манастиру чувају се и глава и лева рука светитељке. Православци имају ту привилегију да се поклоне и целивају руку Свете Катарине, а након тога монах свакоме дарује прстен на којем пише „Агија Катарина“.

prsten manastira katarine
Прстен који се дарује ходочасницима

Отисак Мухамедове руке

У манастиру се чува и документ са отиском исламског пророка Мухамеда, који су према предању монаси манастира добили лично од Мухамеда 625. године. Наиме монаси су тада у страху од најезде муслимана отишли у Медину и затражили помоћ од муслиманском пророка. Мухамед је тада написао документ у којем захтева да се манастир заштити и запечатио га отиском своје руке.

Muhamedova ruka
Документ са отиском Мухамедове руке

Током 9 века, бојећи се да то не буде довољно да заштите манастир, монаси су послали прегршт блага из манастирске ризнице тадашњем Фатимидском калифу. Осим блага монаси су струшили трпезарију и сазидали џамију са минаретом која се види преко зидина манастира.

Овај минарет постоји и данас, па је овај манастир јединствено место у чијој унутрашњости се налази и муслиманска богомоља.

Део српске историје у манастиру Катарина

За манастир Свете Катарине је везан и део српске историје. Познато је да је цар Јустинијан још у 6. веку довео десетак породица са простора данашње реке Дрине и населио их уз сам манастир са циљем да га чувају.

Управо део данашњих Бедуина који насељавају околину манастира се сматра да су потомци старих Срба са подручја данашње Србије. Доказ томе је да су они једина заједница на свету поред Срба чији припадници имају своје породичне славе.

Познато је да је Свети Сава током својих путовања боравио на Синајској гори. Краљеви Драгутин и Милутин су даровали бројне дарове овом манастиру која се и дан данас чувају у манастирском музеју и библиотеци. У овом манастиру се налази први српски псалтир.

Српски (Синајски) псалтир или Димитријеви записи је старосрпски црквени рукопис из XI века. Он представља најстарији сачувани псалтир на старословенском језику.

Пронађен је у Манастиру Свете Катарине на Синају по којем и носи назив синајски. Још се назива и Димитријевим записом по аутору, за сада најстаријем српском књижевнику Димитрију Синаиту.

Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента. Највећи део Псалтира (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а остала 32 листа откривена су 1968. године. Интересантни су и синајски (српски) папируси пронађени у Манастиру Свете Катарине, писани српским писмом — ћирилицом.

Присне везе између Србије и манастира су постојале и у време цара Душана. Крајем XVI века српски монах Јоаникије је постао игуман манастира и то у време када је у манастиру било више српских монаха. У манастиру певају „по гласовима“ који су типични за српско народно певање.

Манастир Свете Катарине се данас налази у поседу Грчке православне цркве.
Окружен је највишим врховима Синајске горе. Врх Свете Катарине има 2642 метра надморске висине а Мојсијев врх има 2285 метара надморске висине.

Видео прилог о манастиру Свете Катарине

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here