Покренут дејством ђаволовим, ђакон дође испред ове иконе, замахну снажно ножем и расече икону, по десном образу близу ока. И тада се на икони појави рана као да је телесна, и потече много крви.
Богородица Есфагмени је чудотворна икона из XIV века и налази се у нартексу параклиса Светог Димитрија, који представља део саборног храма Ватопед на Светој Гори.
Бројна су њена чуда, али ово је чудо над чудима! У питању је тренутак када је њен образ ножем тешко повредио свештеник, одакле је потекло много крви. Од тада ову свету икону зову Есфагмени (на грчком: „заклана/посечена“).
Од тог часа, па до дана данашњег, пред овом чудесном иконом кандило се не гаси и светиљка је стално упаљена. О овој икони постоје историјски подаци који се налазе у рукопису под насловом Поклоњење Ватопеду у поглављу О Светој Икони Есфагмени и чудесима њезиним.
Овде пише следеће:
„У то време је у цркви служио један јерођакон. Једнога дона пошто је окадио цркву током вечерње службе и пошто је завршио дело своје, он оде у трпезарију и од трпезарника затражи мало хлеба и вина како би утолио глад. Али трпезарник се побоја пошто му је тражио храну када за то није било време, те му не даде. Тада се ђакон страховито наљути на трпезарника и не знајући шта би му могао учинити, оде у цркву држећи нож и рече:
„Узалуд сам овде губио време и кадио и кандила палио, служећи дању и ноћу у овој цркви, кад ми не дају ни мало хлеба и вина да утолим глад.“
Ово рекавши, покренут дејством ђаволовим, он дође испред ове иконе, замахну снажно ножем и расече икону, по десном образу близу ока. И тада, о чуда твога Богородице, на икони се појави рана као да је телесна, и потече много крви.
Крв је наставила да тече, а овај јадник је стајао гледајући ово страшно чудо. Он тада стаде плакати због безакоња које је починио и сав у боловима паде испред свете иконе, ударајући главом у мермер, сматрајући себе као убицу и преступника достојног хиљада смрти.
Након неколико часова постало је познато свим оцима какво се чудо догодило и сви отидоше да виде рану од ножа и крв која је одатле текла. А доле је стајао још окрвављен нож и ђакон иконоубица лежаше на земљи осуђујући себе самога, тресући се и дрхтећи као демонизован. Сви који су били присутни стајали су гледајући ово. Тада игуман са читавим братством одслужи свеноћно бденије, преклињући пресвету Богородицу да ублажи свој праведни гнев и да исцели ово превелико безакоње, које је нажалост овај ђакон починио.
Након више дана јави се Богородица игуману у виђењу и рече му да отпушта грех ђакону. А он је непрестано стајао пред оном светом иконом, читаве три године плачући и окајавајући свој велики грех, док на крају и он не зачу глас из ове благословене иконе који му рече:
„Опрашта ти се твој грех. Међутим, дрска твоја рука остаће сува током твог живота и након смрти.“
И када је овај уснуо, његово тело остаде читаво само је његова дрска рука остала сува. То се и данас може видети у једном ковчегу који је положен пред оном светом иконом, да и данас сведочи о чуду које се тада збило. Такође се и данас на икони виде трагови крви изнад ране.
Ова икона је чудотворна и пред њом добијају исцељење они који јој са благочешћем приступају, знајући да част иконе долази од прототипа који је на њој изображен, од кога долази освећујућа благодат побожнима. Тако божанска правда подучава оне који непобожно поступају са светим иконама, а уједно је то и пример славе Богомајке.
Пред њом се поје и икос који гласи: „Свету икону твоју у Ватопеду, полудели ђакон повреди, и крв потече и страх велики настаде, а чак си и њему, пошто се покајао грех отпустила. Слава милосрђу твоме света, слава заступништву твоме, слава човекољубљу твоме једина вечнопамјатна.
(Записао игуман ватопедски Јефрем)
