Руку Светог Јована која је крстила Исуса Христа први хришћани су поштовали као велику светињу.
Када је Рука Светог Јована Крститеља стигла у Србију?
Рука Светог Јована Крститеља дуго се налазила у руској царској породици Романов. После страдања царске породице Романов, десна рука Светог Јована нашла се код императорке Марије Фјодоровне, супруге императора Александра Трећег и мајке последњег руског цара Николаја. Она је 1919. некако успела да изађе из нове совјетске државе и да преко Крима стигне до Лондона, одакле ће се упутити ка сталном и сигурном уточишту у Данској.
Кад је била на сигурном, у договору са митрополитом Антонијем Храпавицким, одлучила је да се ова светиња преда краљевској кући Карађорђевића. Руку светог Јована у Београд је, крајем двадесетих година прошлог века, донео Багратион Тимурас.
У знак захвалности краљ Александар Карађорђевић је Тимурасу понудио висок чин у југословенској војсци. Рус то није желео већ је захтевао да школовање почне из почетка и прво заврши Војну академију. Касније је и постао официр у краљевој гарди.
Првих година Рука се налазила у храму старог двора одакле је пренета у црвку на Дедињу.
Када је почео Други светски рат, Рука је пренета из Београда и сакривена са још неким драгоценостима у манастир Острог. Касније је пренета у Цетињски манастир где се и дан данас налази.
Прочитајте и ово: Нишки храм чува мошти чак 14 светитеља
Историјски пут моштију Светог Јована Крститеља
Свети апостол и јеванђелист Лука је обилазећи разне граде затекао у граду Севастију, месту где је било сахрањено обезглављено тело светог Јована Претече.
Како га је пут наводио даље у Антиохију он је изразио жељу да са собом понесе и мошти великог пророка, плашећи се да оне не буду спаљене од стране тадашњег римског заповедника Јулијана Отпадника.
Севастијци нису хтели да се одрекну тога па су Светом Луки дали само десну руку. Када су током средњег врека Арапи овладали Антиохијом рука је кришом пренета у Цариград у цркву византијског царског двора посвећену Богородици Фарској. Ту се налазила до 1484. када су је због безбедности витезови Јовановог реда пренели на Малту.
Током Наполеонових освајања освојена је Малта. Тада једини целовито очувани део моштију Светог Јована Крститеља 1798. године доспева у Русију у посед породице Романов.
По наредби врха Руске православне цркве, 1799. године, новодобијене свете реликвије – десна рука и три делића часне главе Светог Јована Крститеља – биле су пренете у Петербург. Тамо су уз највише церемоније биле смештене у велики дворски храм Светог спаса, поред императорског Зимског дворца.
Након пада Романових дуго се није знало где се налазе мошти. Многе приче су се провлачиле. Једна од њих кренула из Шпаније по којој је наводно Геринг дошао до Руке и лично је предао Хитлеру.
Међутим, реликвија се све време налазила у Југославији.
По завршетку Другог светског рата, један од калуђера из манастира Острог испричао је новим комунистичким властима шта се налази у њиховим келијама. У најстрожој тајности ковчежић с руком Јована Крститеља пребачен је у Цетињски музеј. Тек 1968. године један од полицајаца који је учествовао у тој акцији, ношен грижом савести, обавестио је игумана Марка, старешину манастира, о томе где се налазе реликвије.
Данас постоји много манастира који тврде да они поседују руку, међутим велики број верује да је управо рука која је смештена у Цетињском манастиру аутентична.
Осим те реликвије у Цетињском манастиру се налазе мошти Светог Петра Цетињског и честица Часног Крста.
