Недалеко од Београда, деспот Стефан Лазаревић је у питомој шумској планини створио последње уточиште за православне монахе, склањајући их од Отоманских освајача.
На планини Космај данас се налази неколико светиња које датирају управо из периода владавине Деспота Стефана Лазаревића. Овај предео је познат као Космајска Света гора из разлога што се на малом подручју налази већи број богомоља.
Космајска Света гора у време деспотовине
Космај у доба деспота Стефана постаје верски центар деспотовине. На том простору се уздиже неколико манастира. Неки од најпознатији су манастир Кастаљан, Тресије и Павловац.
У манастирима Кастаљан и Павловац су се налазиле и летње резиденције деспота Стефана. Из њих је деспот често одлазио у лов, али и водио државничке послове.
Током једног лова на Космају деспот умире, највероватније од последица ране стечене у бици на Ангори, кад је предводио непобедиве српске оклопнике. Деспот је издахнуо крај своје задужбине у некадашњој Дрвенглави, где се данас диже храм Светог Илије у марковачком засеоку Црквине.
На месту где је деспот умро и данас стоји споменик, мермерни обелиск висине 186 цм.
У селу Неменикуће налази се црква која је подигнута на темељима много старије богомоље. У оквиру црквене порте се налази чесма из које се може наточити вода којој преписују лековита својства. Ова чесма је позната као Клеопатрина чесма, названа по ћерки кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде. Мало је познато да се у овој цркви Карађорђе са кнезовима причестио 1806. пред битку за ослобађање Београда.
Данас је предео Космајске Свете горе слабо истражен. Манастир Кастаљан и дан данас лежи у рушевинама чекајући своју обнову. До њега је једино могуће доћи шумским путем. Иако је овај манастир сврстан у споменике културе средства за његову обнову и истраживање деценијама не могу да се пронађу. Зидине Кастељана обилазе свештеници на Ђурђевдан, те понеки ходочасник и планинар.
