Зашто Господ дозвољава да праведни страдају, ако уопште људе можемо делити тако грубо на грешне и праведне?
У беседи блаженства Христос је говорио: “ Благо изгнанима и правде ради, и благо вама ако страдате правде ради, јер је ваше Царство небеско:“ Значи ако творимо правду Божију и боримо се да истина Божија има своје место међу људима на овоме свету, ми морамо страдати за ту правду Божију. И Христос је рекао: “ Благо вама кад вас узпрогоне и кад вас осрамоте и рекну па вас свакојаке речи, лажући имена Мога ради. Радујте се и веселити се јер је велика плата ваша на небесима.“
Према томе, страдање је неминовано, оно је ту, оно је ношење Крста. Са њим се срећу људи Божији у овоме свету, нарочито праведници који су много страдали, гледано кроз Житија светих.
Ми ћемо ретко видети ко није тешко страдао за време свога живота. Људи га нису разумели. Највећи учитељи цркве, највећи јерарси, светитељи, Свети Јован Златоуст, били су највише прогањани. Тек касније свет је схватио њихове вредности, када је Бог исте открио. Зато је страдање неминовано. Оно је присутно, њега има, само се ми не смемо њега уплашити. Човек кроз страдања сведочи своју припадност Сину Божијем, и своју наду и веру у Њега.
Прочитајте: Шта су то искушења и зашто Бог допушта искушења на људе
Према томе, Христос потврђује своју спаситељску улогу у свим временима, у свим генерацијама, на свим људима, у сваком човеку, и ја хоћу кроз своја страдања, кроз свој живот овде на земљи, да посведочим да је Христос у мени, да је Христос са мном, да он помаже човеку да издржи сва страдања. Ако тако схватимо, онда нема чега да се плашимо и нећемо се уплашити, јер знамо да је победа на крају Христова и победа наша заједно са Њиме у цркви Његовој и у том новом вечном животу који човек добија од Бога као највећи дар.
Извор: Књига “ Поуке духовног спасења“/ Протојереј Ставрофор
