Pod pobačajem se podrazumeva ubijanje čeda u utrobi majke, raznim sredstvima.
Pošto zametak ima dušu, Bogom stvorenu u trenu začeća, pobačaj se smatra ubistvom, i to najpodmuklijim, jer se ubija nevin ljudski život.
Ovim se činom ugrožava život na zemlji, jer se krši Božija zapovest: „Rađajte se i množite se“!
Zapovest koja kaže: „Ne ubij“! Duše pobačene dece, budući da su nekrštene, ne mogu ući u Carstvo Božije, nego čekaju strašni dan Suda, kada će same, pred pravednim sudijom Isusom Hristom, optužiti roditelje koji su ih ubili. Oni ne mogu biti pominjani na liturgiji, jer su nekršteno i nemaju ime. Potpuna odgovornost ostaje na roditeljima.
Čak ni životinje ne ubijaju svoje mlade! Kakav će odgovor na Sudu dati majka deteubica, budući da je gora od zveri na zemlji? Ista kazna sledi onim supružnicima koji se raznim sredstvima štite od začeća, jer je njihova namera ista; da ubijaju čeda i da spreče začeće Božijeg sazdanja.
Roditelji pobačenog deteta, treba da se iskreno pokaju za ovaj teški greh i da izdrže epitimiju koja im sledi za ubijen nevini život. Savetuje im se da krste ili odgaje neko siromašno dete, da posete neko sveto mesto, da čine milostinju, da drže posto i sl.
Pročitajte i ovo: Čudesno isceljenje u Srbiji
Ivor: Knjiga: “ Pouke duhovnog spasenja“ / Protojerej Stavrofor Bogdan Simić;
