Ако је дете зачето увече између уторка и среде или четвртка и петка, или пак у недељу, за време поста или на велики празник (црвено слово), оно може да се роди са „фалинком“, било моралном, карактерном или физичком. Ето, тада деца и постају непоправљива и непослушна (условно речено непоправљива, јер што је људима немогуће Богу је могуће, али потребна је јака молитва и смирење).
Неке можда збуњује помињање уторка и четвртка, а не само среде и петка, али треба имати у виду да дан богослужбено почиње после вечерње службе, навечерјем. С тим у вези препоручљиво је чувати се од брачног општења у уторак увече ка среди, четвртак увече ка петку и у суботу увече ка недељи, чак иако се не припремамо Свето Причешће.
Обично, у једној истој породици имамо и здраву и болесну децу. Грех се родитељски одражава на деци, она страдају и муче се. А ми смо криви сами.
Неразборити су они родитељи који имају малу децу, још одојчад, а и поред тога се свађају, галаме, љуте, бесне, и живе само телесно (нехришћански). Све њихове страсти ће се обавезно одразити на нервном систему детета.
Чак ако се дете још налази у утроби мајчиној, оно осећа мајчино стање и (уколико она не живи хришћански) због тога се рађа као болесно. Ако трудна жена пије вино (и уопште алкохол), пуши, води љубав с мужем – њено дете ће се родити као страсно, са предиспозицијама према тим гресима: са зачецима блуда, пијанства, гнева и свих порока и страсти.
Када у породици постоје мала деца, не треба мислити да она ништа не разумеју, да ништа не знају. Она све разумеју и све знају. Деца као гумени сунђер све упијају што виде од родитеља.
Ако мајка туче своју кћерку, она не треба да се чуди ако јој ова каже: „Кад одратем, и ја ћу тебе тући.“ То ће се и десити, ако се мајка не почне савладавати и васпитавати своју кћер лепим примером.
Ако је мати благочестива, много тога се може променити у животу деце.
Код Светог Амвросија Миланског дошла мајка будућег Блаженог Августина и рекла: „Свети оче, ја дан и ноћ ридам, сузе проливам – син мој не зна за Господа, у разврату живи!“ Епископ је рекао тој мајци: „Запамти, мати, Господ твоје сузе неће заборавити. Он чује твоје уздахе и син твој ће доћи Богу.“ И ускоро је тај младић дошао у Медиолан (Милано), а баш тада је епископ тамо држао проповед. Блажени Августин га је чуо и поверовао, а Свети Амвросије га је крстио. Господ је подарио тако велику благодат младићу који је поверовао, да су му се отвориле огромне богословске могућности. Он је био у стању да диктира богословски тескт десеторици брзиписаца, сваком појединачно, а они нису стизали да га прате! Толико је била велика његова брзина и радна способност. Захваљујући мајчиним молитвама, он је стекао тако велики дар.
Издвајамо: Прочитајте још неке поуке из духовних књига
Када се мајка моли за дете – дете не гори у ватри, не тоне у води, молитва мајчина га са дна морског подиже, она је једнака црквеној молитви. Само што смо и ми и ви лењи да се молимо, ето, то је разлог што наша деца и ближњи не верују у Господа.
– Из књиге САВЕТИ СВЕТИХ ОТАЦА НА ПИТАЊА МИРЈАНА
){kind=link}