<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Bačka Eparhija Srpske Pravoslavne Crkve | Putevima Pravoslavlja</title>
	<atom:link href="https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/backa/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/backa/</link>
	<description>Посетите српске манастире и цркве</description>
	<lastBuildDate>Tue, 12 May 2020 16:22:57 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.4</generator>
	<item>
		<title>Саборна црква Светог Ђорђа у Новом Саду</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/saborna-crkva-u-novom-sadu/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/saborna-crkva-u-novom-sadu/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 07 Nov 2018 12:25:34 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бачка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Паја Јовановић]]></category>
		<category><![CDATA[Саборне цркве]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Ђорђе]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=1182</guid>

					<description><![CDATA[<p>Саборна црква је најзначајнији и највећи православни храм у Новом Саду и представља главну епископску цркву у Бачкој. Налази се у близини Владичанског двора. Саборна црква светог Ђорђа, први пут се помиње 1720. године када је била мањи храм који је убрзо (1734. године) замењен новим. Временом је и ова црква оронула због чега је [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/saborna-crkva-u-novom-sadu/">Саборна црква Светог Ђорђа у Новом Саду</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Саборна црква је <strong>најзначајнији и највећи православни храм у Новом Саду</strong> и представља главну епископску цркву у <a href="/kategorija/backa/">Бачкој</a>. Налази се у близини Владичанског двора.</p>
<p>Саборна црква <a href="/tag/sveti-djordje/">светог Ђорђа</a>, први пут се помиње 1720. године када је била мањи храм који је убрзо (1734. године) замењен новим. Временом је и ова црква оронула због чега је крајем 19. века донета одлука о њеној другој, свеобухватној обнови (прва обнова је била 1851. године). Данашњи изглед црква добија у великој обнови почетком 20. века за време владике Митрофана Шевића.</p>
<p><img fetchpriority="high" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-1209" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/11/saborni-hram-u-Novom-Sadu-unutrasnjost.png" alt="saborni hram u Novom Sadu unutrasnjost" width="960" height="639" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/11/saborni-hram-u-Novom-Sadu-unutrasnjost.png 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/11/saborni-hram-u-Novom-Sadu-unutrasnjost-300x200.png 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/11/saborni-hram-u-Novom-Sadu-unutrasnjost-768x511.png 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/11/saborni-hram-u-Novom-Sadu-unutrasnjost-640x426.png 640w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" /></p>
<p>На <strong>иконама у цркви је највише радио сликар Паја Јовановић.</strong> Израдио је све иконе на иконостасу (укупно 33), затим и историјске слике изнад обе певнице, Крунисање Стефана Првовенчаног и Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана. Јовановић је урадио и две велике иконе на троновима (богородичин – лево, и архијерејски – десно), као и зидну орнаментику.</p>
<p>У порти цркве налази се најстарији сачувани споменик Новог Сада &#8211; Богојављенски крст од ружичастог мермера.</p>
<h3>Локација саборне цркве</h3>
<p>На самом улазу у Пашићеву улицу, поред Владичиног двора се налази Саборна црква Светог Ђорђа.</p>
<p><iframe style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d31776.367356083872!2d19.82379403572009!3d45.254655454881856!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x475b1066322c09f7%3A0xdc492431fb8cc792!2z0KHQsNCx0L7RgNC90LAg0YbRgNC60LLQsA!5e0!3m2!1sbs!2srs!4v1541586624592" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/saborna-crkva-u-novom-sadu/">Саборна црква Светог Ђорђа у Новом Саду</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/saborna-crkva-u-novom-sadu/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Бођани</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bodjani/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bodjani/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 09 Oct 2018 09:55:14 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бачка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Ваведење Пресвете Богородице]]></category>
		<category><![CDATA[Легенде]]></category>
		<category><![CDATA[Манастири у Војводини]]></category>
		<category><![CDATA[Чудотворни храмови]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=909</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Бођани се налази између села Вајске и Бођана у општини Бач у Војводини. Манастир припада Епархији бачкој Српске православне цркве. Главна манастирска црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице. Историја манастира Бођани Манастир је саграђен 1478. године од стране далматинског трговца чије је име било Богдан. По имену свог ктитора манастир добија име Бођани. Верује [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bodjani/">Манастир Бођани</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Бођани се налази <strong>између села Вајске и Бођана у општини Бач</strong> у Војводини. Манастир припада <a href="/kategorija/backa/">Епархији бачкој</a> Српске православне цркве. Главна манастирска црква је посвећена <a href="https://putevimapravoslavlja.info/tag/vavedenje-presvete-bogorodice/">Ваведењу Пресвете Богородице</a>.</p>
<h2>Историја манастира Бођани</h2>
<p>Манастир је <strong>саграђен 1478. године</strong> од стране <strong>далматинског трговца чије је име било Богдан.</strong> По имену свог ктитора манастир добија име Бођани. Верује се да је настанак манастира прати врло занимљива легенда. Ова легенда је записана у летопису &#8222;Матице Српске&#8220; из 19. века која наводи како је овај манастир настао.</p>
<h3>Легенда о настанку манастира</h3>
<p>Некада давно, Богдан, трговац из Далмације кренуо је на пут и застао је у непосредној близини данашњег манастира да се одмори. Тада се догодило да се Богдан разболео и да је нагло почео да губи вид. У једном тренутку опазио је чесму у близини и застао је да се умије након чега се догодило чудо. Богдан је прогледао након умивања том водом. Сматра се да се у том тренутку Богдан молио Пресветој Богородици да му помогне да врати вид а за узврат он ће на том месту саградити манастир. Како је Пресвета Богородица помогла овом човеку он је испунио дато обећање.</p>
<p>Као и многи други српски манастири и овај није заобишло рушење и паљење. Први познато пустошење се се десило током 1575. године од стране Турака али убрзо након тога манастир бива обновљен. Крајем 17. века манастир поново бива разорен а недуго затим и поплављен.</p>
<p>Током 18. века садашњу манастирску црква изграђује извесни Михаило Темишварлија родом из Сегедина. Половином 19. века је манастир оштећен од стране мађарских војника а нешто касније и нова велика поплава доводи до новог оштећења.</p>
<figure id="attachment_911" aria-describedby="caption-attachment-911" style="width: 1000px" class="wp-caption alignnone"><img decoding="async" class="size-full wp-image-911" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastirbodjani_freskopis.jpg" alt="manastirbodjani_freskopis" width="1000" height="1501" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastirbodjani_freskopis.jpg 1000w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastirbodjani_freskopis-200x300.jpg 200w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastirbodjani_freskopis-768x1153.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastirbodjani_freskopis-682x1024.jpg 682w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastirbodjani_freskopis-640x961.jpg 640w" sizes="(max-width: 1000px) 100vw, 1000px" /><figcaption id="caption-attachment-911" class="wp-caption-text">Фрескопис у манастиру Бођани &#8211; фото: ТО Општине Бач</figcaption></figure>
<p><strong>Данас се у манастиру чува чудотворна икона Пресвете Богородице позната као Богородица Бођанска.</strong> Верује се да је ова икона настала у периоду између 16 и 17 века. Занимљиво да се данас у дворишту овог манастира налази преко 150 различитих биљака што овај <strong>манастир чини јединственим у целој Србији</strong> и региону.</p>
<h3>Локација манастира Бођани:</h3>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d368717.7884669852!2d18.86526420470346!3d45.45897631203345!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x475c9af5d54642f9%3A0xe0a20e5ab3c57863!2z0JzQsNC90LDRgdGC0LjRgCDQkdC-0ZLQsNC90Lg!5e0!3m2!1sbs!2srs!4v1539078447794" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bodjani/">Манастир Бођани</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bodjani/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Ковиљ</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kovilj/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kovilj/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 06 Sep 2018 09:49:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Бачка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Архангели Михаило и Гаврило]]></category>
		<category><![CDATA[Задужбине Немањића]]></category>
		<category><![CDATA[Јован Рајић]]></category>
		<category><![CDATA[Краљ Драгутин]]></category>
		<category><![CDATA[Манастири у Војводини]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Сава]]></category>
		<category><![CDATA[Споменици културе]]></category>
		<category><![CDATA[Средњевековни манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Темплари]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=497</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Ковиљ је манастир Српске православне цркве који припада бачкој Епархији. Налази се поред села Ковиљ удаљеног десетак километара од Новог Сада. Манастир је посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Под заштитом је државе од 4. августа 1949. године, као споменик културе. Историја манастира Ковиљ Тачних података о датуму оснивања манастира нема. По предању, манастир [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kovilj/">Манастир Ковиљ</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Ковиљ је манастир Српске православне цркве који <strong>припада бачкој Епархији</strong>. <strong>Налази се поред села Ковиљ удаљеног десетак километара од Новог Сада.</strong> Манастир је посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. <strong>Под заштитом је државе</strong> од 4. августа 1949. године, као споменик културе.</p>
<h2>Историја манастира Ковиљ</h2>
<p><strong>Тачних података о датуму оснивања манастира нема.</strong> По предању, манастир Ковиљ настао је у 13. веку, а <strong>основао га је први српски архиепископ <a href="http://putevimapravoslavlja.info/tag/sveti-sava/">Свети Сава</a></strong>. Сматра се да су се на овом месту, на којем се данас налази манастир, <strong>измирили угарски краљ Андрија II и <a href="http://putevimapravoslavlja.info/tag/stefan-prvovencani/">Стефан Првовенчани</a>.</strong></p>
<p>Предање каже да када је Андрија II, краљ мађарски, чуо да је Свети Сава крунисао Стефана за владара, нашао се толико увређен, да је објавио рат Стефану Првовенчаном. Са великом војском кренуо је на Србе и улогорио се код Ковиља. За време дипломатских преговора, у краљевом шатору, краљица је била сама са својим младим сином, наследником престола. Преговори су се одужили а у међувремену напрасно се разболео млади краљевић. Свети Сава, чувши за то, помолио се Богу и пао је град, којим су лекари излечили младог наследника. Након закључења мира настала је велика радост и братимљење. У част тог догађаја на месту измирења саградише храм божији.</p>
<p><strong>Другу верзију о оснивању</strong> манастира Ковиљ забележио је чувени турски путописац Евлија Челебија (18 век), који каже да је манастир <strong>основао ,,српски краљ, власник Београда&#8220;,</strong> што одговара опису <a href="http://putevimapravoslavlja.info/tag/kralj-dragutin/">краља Драгутина</a>. У литератури се јавља и предпоставка да је манастир настао на рушевинама некадашњег фрањевачког самостана, основаног 1421. године, као и неколико других верзија од којих ни једна није историјски потврђена.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-499 aligncenter" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/manastir-kovilj-kod-novog-sada.jpg" alt="manastir kovilj kod novog sada" width="461" height="359" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/manastir-kovilj-kod-novog-sada.jpg 461w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/manastir-kovilj-kod-novog-sada-300x234.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 461px) 100vw, 461px" /></p>
<p><strong>Најранији писани спомен налази се у Минхенском псалтиру из 14. века</strong>, али без датирања, где се помиње да је Манастир Ковиљ био метох <a href="http://putevimapravoslavlja.info/manastir-privina-glava/">Манастира Привина Глава</a>. Поуздано ce једино може тврдити да је садашњи манастир Ковиљ већ постојао крајем 16. или почетком 17. века.</p>
<h3>Манастир Ковиљ под турском и угарском владавином</h3>
<p>У периоду од 1686—1697. године Турци су у четири наврата рушили манастир. Тек после Карловачког мира 1699, преживели монаси и нови, придошли из Србије, обновили су братсво, а стара црква је обновљена 1705-1707.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-501" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/koviljski-manastir.jpg" alt="koviljski manastir" width="800" height="1175" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/koviljski-manastir.jpg 800w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/koviljski-manastir-204x300.jpg 204w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/koviljski-manastir-768x1128.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/koviljski-manastir-697x1024.jpg 697w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/koviljski-manastir-640x940.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 800px) 100vw, 800px" /></p>
<p>Данашњи храм је грађен од тесаних камених квадера кречњака сиве боје 1741—1749. Градитељи цркве су били Теодор Коста и Никола Крапић. Током друге половине 18. века црква је украшавана и снабдевана свим потребама и мобилијаром. Године 1758.<strong> царица Марија Терезија је манастиру доделила диплому (привилегију), којом cу утврђене границе земљишног поседа</strong>.</p>
<p>За време Угарске револуције, калуђери из Ковиља су били приморани да се на брзину повуку у Срем, оставивши готово сву имовину, која је после тога опљачкана. Манастир је тада веома оштећен, а заједно са њим уништено је и његово огромно културно благо. Обнова је спроведена, већ 1850, средствима државе, помоћи од Русије и даровима од народа.</p>
<p>Први светски рат је манастир прошао неоштећен. После рата је спроведена аграрна реформа, па му земљишни посед y извесној мери смањен.</p>
<figure id="attachment_500" aria-describedby="caption-attachment-500" style="width: 713px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-500" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Ikonostas_manastira_Kovilj-min.jpg" alt="Ikonostas_manastira_Kovilj-min" width="713" height="535" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Ikonostas_manastira_Kovilj-min.jpg 713w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Ikonostas_manastira_Kovilj-min-300x225.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Ikonostas_manastira_Kovilj-min-80x60.jpg 80w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Ikonostas_manastira_Kovilj-min-245x184.jpg 245w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Ikonostas_manastira_Kovilj-min-260x195.jpg 260w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Ikonostas_manastira_Kovilj-min-640x480.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 713px) 100vw, 713px" /><figcaption id="caption-attachment-500" class="wp-caption-text">Иконостас манастира Ковиљ</figcaption></figure>
<p><strong>Од значајних личности</strong> које су потекле из манастира посебно треба издвојити <strong>Јована Рајића (1726-1801)</strong>, који се сматра оцем српске историје. У комплексу данашњег манастира чувају се <strong>сликарски радови Уроша Предића</strong> и бројне уметничке слике других уметника. Затим богата манастирска библиотека, као и меморијални музеј Јована Рајића.</p>
<p>Током Другог светског рата манастир је опљачкан од стране Мађара. Неки од предмети се и данас налазе у будимпештанским музејима.</p>
<h3>Темплари у манастиру Ковиљ</h3>
<p>Постоји прича која говори о посети <strong>Антоана</strong>, великог мајстора из реда Темплара. Према тој причи, ова посета се одиграла током 16. века, а како се верује постоји и доказ о боравку великог мајстора Антона у овом средњевековном манастиру у Војводини. Реч је о крсту са распећем који се налази изнад иконостаса, а на том крсту је приказан Исус обавијен предхришћанским симболом, орфичком змијом. Како тај централни крст  има симболе звезде са осам кракова и ружом у средини, што је један од симбола реда Темплара, узима се да се овај догађај заиста одиграо.</p>
<h4>Лечење болести зависности у манастиру Ковиљ</h4>
<p>У склопу манастира од пре десетак година постоји центар за лечење зависника од наркотика.</p>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d179876.48753517852!2d19.964743667264777!3d45.216033830716384!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x475b1d159d98eeaf%3A0xd74589b52dfb2ed3!2z0JzQsNC90LDRgdGC0LjRgCDQodCy0LXRgtC40YUgQdGA0YXQsNC90LPQtdC70LAg0JzQuNGF0LDQuNC70LAg0Lgg0JPQsNCy0YDQuNC70LA!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1530869636521" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kovilj/">Манастир Ковиљ</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kovilj/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
