Историја манастира Хајдучица

Манастир је задужбина Олге Јовановић, ћерке грофа Дунђерског. Иконе на иконостасу, у духу средњевековно- византијског сликарства, радио је руски иконописац Дики 1939. године.

Садашње сестринство манастира Хајдучице сачињавају четири монахиње које су прешле из манастира Месић.

Некада је овај манастир био мушки данас је женски.

Локација манастира Хајдучица

Чланак Манастир Хајдучица се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Манастир је подигнут као задужбина знаменитог Епископа банатског др Георгија Летића 7. маја 1935 године. Као повод, за подизање манастира на темељима старог манастира Дреновца, јесте била двострука владичина годишњица: 40 година свештеничке и 30 година епископске службе.

Потреба да се баш у Банату  оснује женски манастир, који би отворио и женски интернат за женску омладину и био би уточиште сирочади и напуштених стараца.

Приложници манастира су помогли и сестра владике банатског, чијом помоћи је уређен унутрашњи део храма и конака, те купљен манастирски посед. Владика бачки Никанор је даровао манастиру, честице моштију Св. Меланије Римљанке, које се налазе у олтару.

Манастир Свете Меланије је највише препознатиљив по византијском стилу градње, која веома привлачи туристе, такође привлачност конака који рађен у моравском стилу. Пројектант цркве је новосадски архитекта  Ђорђе Табаковић.  Иконостас и живопис радио је академски сликар из Вршца Светислав Вуковић 1936.-1937 године.

Прва игуманија хаџи Петронија Спаковски је пре монашења (1934. у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Мрзеници), била зрењанинска песникиња и учитељица Вукосава, где се налази њен гром у манастирском поседу.

У периоду од 2010. до 2012. године великим трудом настојатељнице монахиње Параскеве проширен је манастирски храм,уређена крипта, 14. априла 2011. године постављен је нови иконостас у храму, који је поклонио архимандрит Доситеј, настојатељ манастира Гргетега (Епархија сремска) за покој душе његове мајке монахиње Недеље.

У манастиру се налази и капела посвећена Светој Петки, а освештао је епископ банатски Никанор. Драгоценост манастирске ризнице представља Престоно Јеванђеље штампано 1663. године у Москви.

Чудотворни извор

Манастир свете Меланије Римљанке, иначе прве жене светице, познат је и по чудотворном извору старом милионима година. Према мишљењу стручњака, вода са овог извора долази чак из алпског слива и савршеног је квалитета. Мада је извор пре неколико година пресушио, водена жила је поново прорадила поново.

Локација манастира Свете Меланије

Чланак Манастир Свете Меланије Римљанке у Зрењанину се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Средиште

У прошлости манастир је био познат под другим именом, тачније као манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила. Подигао га је Деспот Јован Бранковић крајем 15. века. У време подизања Средишта, деспот Јован обнавља и манастир Месић.

Манастир је пострадао 1716. године, када су га Турци спалили. Претпоставља се да је средиштански живопис и иконостас обновљен средином осамнаестог века.

Срби су се окупљали око манастира све до 1777. године када је угашен законом о црквеним реформама, који је спровела Марија Терезија. Принудним одласком монаха манастирски храм су користили становници Манастирског Прњавора као парохијски до 1788. године, када је упадом Турака опљачкан и запаљен.

Подизање новог манастира Средиште отпочело је 1995. године, за време Епископа банатског Хризостома (Столића). За подизање манастира, изабрано је место удаљено 500 метара од локације старог манастира, на падини крај пута који води на Гудурички врх, највећу планину у Војводини,  на месту са којег се пружа поглед поглед на српски и румунски део Баната, над лековитим извором, подигнута је прва грађевина – црквица, која је посвећена Премудрости Божијој – Преполовљењу Педесетице.

Црква је озидана опеком у моравском стилу. Владичанска кућа саграђена је 1997. на највишој тачки манастирског поседа, а градња манастирског конака почела је 1998. Параклис посвећен Св. Архангелу Михаилу – Чуду у Хони, подигнут је на последњем спрату конака и неодољиво подсећа на светогорски распоред светилишта у манастирским конацима.

Од инвентара старог манастира сачувано је: иконе Христа и Богородице са иконостаса; руски Псалтир из 18. века и Четворојеванђеље (илуминирано) из средине 16. века.

Светињу украшава једноставан иконостас са ненаметљивим дуборезом. Параклис је делимично осликао Ненад Грастић 2003. године. То је његово прво ликовно дело у домену фреско сликарства. Потом је у горњој зони опричана бојом светиња којој је овај манастир посвећен – Чудотворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице.

Манастир је данас општежитељни мушки манастир са неколико монаха.

Локација манастира Средиште

Чланак Манастир Средиште се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.