<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Budimljansko-nikšicka eparhija | Putevima Pravoslavlja</title>
	<atom:link href="https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/budimljansko-niksicka-eparhija/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/budimljansko-niksicka-eparhija/</link>
	<description>Посетите српске манастире и цркве</description>
	<lastBuildDate>Sat, 22 Oct 2022 12:55:04 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.8.6</generator>
	<item>
		<title>Манастир Косијерево</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kosijerevo/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kosijerevo/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 11 Oct 2018 17:46:33 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Будимљанско-никшићка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Манастири у Црној Гори]]></category>
		<category><![CDATA[Рођење Пресвете Богородице]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Лука]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=931</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Косијерево је манастир Српске православне цркве који се налази на десној обали реке Требишњице у селу Петровићи (општина Никшић). Посвећен је Рођењу Пресвете Богородице (мала Госпојина) и припада Епархији будимљанско-никшићкој. Историја манастира Косијерево Верује се да је саграђен у првој половини 14. века. Име је добио по месту Косијерево које је потопљено 1966. године [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kosijerevo/">Манастир Косијерево</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Косијерево је манастир Српске православне цркве који се <strong>налази на десној обали реке Требишњице у селу Петровићи (општина Никшић)</strong>. Посвећен је Рођењу Пресвете Богородице (мала Госпојина) и припада Епархији будимљанско-никшићкој.</p>
<h2>Историја манастира Косијерево</h2>
<p>Верује се да је <strong>саграђен у првој половини 14. века.</strong> Име је добио по месту Косијерево које је потопљено 1966. године приликом изградње вештачког језера. Првобитна позиција овог манастира је била на левој обали реке Требишњице али је звог поменуте изграде бране премештен у оближње село Петровићи.</p>
<figure id="attachment_933" aria-describedby="caption-attachment-933" style="width: 568px" class="wp-caption alignnone"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-full wp-image-933" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-min.jpg" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-min" width="568" height="389" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-min.jpg 568w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-min-300x205.jpg 300w" sizes="(max-width: 568px) 100vw, 568px" /><figcaption id="caption-attachment-933" class="wp-caption-text">Манастир Косијерево | Фотографија преузета са: www.eparhija.me</figcaption></figure>
<p>Уништаван је готово у свим устанцима и ратовима, ал увек обнављан од својих верника. За време Турака имао је веома битну улогу за становништво Херцеговине у борби против Турака. У овом манастиру су биле мошти Светог Арсенија Српског (наследника Светог Саве на месту архиепископа) од 1884. године до 1914. године. После напада Турака на манастир, мошти су пренете у <a href="http://putevimapravoslavlja.info/manastir-zdrebaonik/">манастир Ждребаоник</a> код Даниловграда.</p>
<p>Данас се <strong>у манастиру Косијерево налази стопало Светог Луке</strong>, апостола<br />
јеванђелисте.</p>
<p><strong>Веб адреса: <a href="https://www.facebook.com/lipulencemoje/" target="_blank" rel="noopener">Фејсбук страница манастира</a></strong></p>
<h3>Локација манастира Косијерево</h3>
<p><iframe style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d222801.86389828828!2d18.48580841580793!3d42.80087000686513!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x0%3A0x5594a82876e02675!2sKosijerevo+Monastery!5e0!3m2!1sbs!2srs!4v1539016564194" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kosijerevo/">Манастир Косијерево</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-kosijerevo/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Пива</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-piva/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-piva/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 04 Oct 2018 09:32:17 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Будимљанско-никшићка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Манастири у Црној Гори]]></category>
		<category><![CDATA[Саватије Соколовић]]></category>
		<category><![CDATA[Успење Пресвете Богородице]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=880</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Пива је један од најзначајнијих српских православних манастира на територији данашње Црне Горе. Налази се у Плужинама. Манастир припада епархији будимљанско-никшићкој. Историја манастира Пива Манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице подигнута је између 1573. и 1586. године, од стране Митрополита Херцеговачког Саватија Соколовића, потоњег Патријарха Српског. Саватије је био синовац Патријарха српског Макарија и брата [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-piva/">Манастир Пива</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Пива је<strong> један од најзначајнијих српских православних манастира</strong> на <a href="https://putevimapravoslavlja.info/tag/manastiri-u-crnoj-gori/">територији данашње Црне Горе</a>. <strong>Налази се у Плужинама.</strong> Манастир припада <a href="/kategorija/budimljansko-niksicka-eparhija/">епархији будимљанско-никшићкој</a>.</p>
<h2>Историја манастира Пива</h2>
<p>Манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице <strong>подигнута је између 1573. и 1586. године</strong>, од стране Митрополита Херцеговачког Саватија Соколовића, потоњег Патријарха Српског. Саватије је био синовац Патријарха српског Макарија и брата Мехмед-паше Соколовића.</p>
<p>Саватијева задужбина подигнута је на месту где је и раније постојала црква посвећена Успењу Богородице. Пивски манастир је саграђен убрзо пошто је 1557. године Патријарх Макарије Соколовић обновио Пећку патријаршију уз помоћ брата од стрица, великог везира Мехмеда Соколовића.</p>
<p>Манастир је <strong>1982. године због изградње хидроцентрале на реци Пиве, пренет на нову локацију у Сињцу</strong>, на место удаљено око 4 километра од првобитне позиције.</p>
<div class="td_text_columns_two_cols">
<p><strong>Ризница манастира Пиве једна је од најбогатијих</strong> и најбоље сачуваних и проучених ризница код Срба. Данас је веома мало светиња које могу да се похвале предметима и изгледом из доба свог оснивања. Међу предметима која се чувају су псалтир Ђурђа Црнојевића из 1495. године, омофор Саватија Соколовића из 1568. У ризници се налазе и предмети Баје Пивљанина, херцеговачког јунака и заштитника православног становништва.</p>
<figure id="attachment_882" aria-describedby="caption-attachment-882" style="width: 470px" class="wp-caption alignnone"><img decoding="async" class="size-full wp-image-882" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/freske-manastira-piva-min.jpg" alt="freske-manastira-piva-min" width="470" height="353" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/freske-manastira-piva-min.jpg 470w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/freske-manastira-piva-min-300x225.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/freske-manastira-piva-min-80x60.jpg 80w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/freske-manastira-piva-min-245x184.jpg 245w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/freske-manastira-piva-min-260x195.jpg 260w" sizes="(max-width: 470px) 100vw, 470px" /><figcaption id="caption-attachment-882" class="wp-caption-text">Фреске у манастиру Пива &#8211; фото panacomp.net</figcaption></figure>
</div>
<p><strong>У Пивском манастиру се чува неколико светих и чудотворних моштију</strong>: света рука краља Уроша Првог Немањића, у олтару делови моштију св. Григорија Богослова, св. Григорија Јерменског, св. Свештеномученика Елевтерија, као и 11 делова моштију непознатих светитеља. Такође, <strong>у манастиру се налази и део Часног Крста Господњег</strong>.</p>
<h3>Локација манастира Пива</h3>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d186374.76483454264!2d18.696611462760195!3d43.12359508808165!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x134d1fe7ee226a85%3A0x133cb860eecc49b8!2sPiva+Monastery!5e0!3m2!1sbs!2srs!4v1538645054748" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-piva/">Манастир Пива</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-piva/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Бијела</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bijela/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bijela/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 29 Aug 2018 17:51:19 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Будимљанско-никшићка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Бој на Косову]]></category>
		<category><![CDATA[Манастири у Црној Гори]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Ђорђе]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Јован Владимир]]></category>
		<category><![CDATA[Средњевековни манастири]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=512</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Бијела припада будимљанско-никшићкој епархији који се налази  у кањону реке Бијела, недалеко од Шавника (Црна Гора). Некада се манастир звао Туњомирски по оближњем брду. Данас носи име по реци која се налази у његовој близини. Историја манастира Бијела Према народном предању манастир је задужбина Св. Јована Владимира и кнеза Вуловића из Бијеле. Основан је још у [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bijela/">Манастир Бијела</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Бијела припада <a href="/kategorija/budimljansko-niksicka-eparhija/">будимљанско-никшићкој епархији</a> који се <strong>налази  у кањону реке Бијела, недалеко од Шавника (Црна Гора)</strong>. Некада се манастир звао Туњомирски по оближњем брду. Данас носи име по реци која се налази у његовој близини.</p>
<h2>Историја манастира Бијела</h2>
<p><strong>Према народном предању манастир је задужбина Св. Јована Владимира и кнеза Вуловића из Бијеле.</strong> <strong>Основан је још у 11. веку и посвећен је Светом Георгију (Ђорђу).</strong> Оснивање манастира доводи се у везу са битком против Бугара (између 997. и 1002. године), који су, како историчари наводе, „прегазили све српске земље,  дошли до реке Таре,  где су их Дробњаци (народ који је живео у старој Херцеговини) сачекали и побили” и у спомен ове битке је саграђен манастир.</p>
<blockquote class="td_quote_box td_box_center"><p><strong><a href="https://putevimapravoslavlja.info/kako-je-manastir-prvog-srpskog-svetitelja-postao-albanski/">Прочитајте како је манастир првог српског светитеља Св. Јована Владимира постао албански.</a></strong></p></blockquote>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-518" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/pogled-na-manastir-Bijela-u-Crnoj-Gori.jpg" alt="pogled na manastir Bijela u Crnoj Gori" width="568" height="419" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/pogled-na-manastir-Bijela-u-Crnoj-Gori.jpg 568w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/pogled-na-manastir-Bijela-u-Crnoj-Gori-300x220.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/pogled-na-manastir-Bijela-u-Crnoj-Gori-80x60.jpg 80w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/pogled-na-manastir-Bijela-u-Crnoj-Gori-198x145.jpg 198w" sizes="auto, (max-width: 568px) 100vw, 568px" /></p>
<p>Манастир Бијела је у средњем веку био важан духовни центар Срба у то време. <strong>Пред полазак у Косовски бој овде се причестио велики број ратника.</strong> Кнез Лазар у своје време био велики добротвор манастира Бијела,  а кнегиња Милица приложила храму икону Пресвете Богородице.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-517" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/manastir-bijela-pokraj-savnika.jpg" alt="manastir-bijela-pokraj-savnika" width="567" height="394" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/manastir-bijela-pokraj-savnika.jpg 567w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/manastir-bijela-pokraj-savnika-300x208.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/manastir-bijela-pokraj-savnika-100x70.jpg 100w" sizes="auto, (max-width: 567px) 100vw, 567px" /></p>
<p><strong>Први писани помен о манастиру имамо из 1656. године</strong> који се данас чува у Кијеву у Украјини. Како је манастир био место честог ангажовања локалног становништа на побуну против Турака, рушен је и спаљиван неколико пута. Последњи пут је обновљен  1887. године од стране игумана Дионисија.</p>
<h2>Локација манастира Бијела</h2>
<p><strong>У близини манастира се налази стари бор за који се сматра да је засадио Свети Сава. </strong>Манастир је окружен изузетно лепом природом и вредан посете.</p>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d78596.11923262641!2d19.064253965004912!3d42.939378488824644!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x134d121b3e2857dd%3A0x6fe1bab5512a918c!2z0JzQsNC90LDRgdGC0LjRgCDQkdC40ZjQtdC70LA!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1531244286160" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p><em>Фотографије преузете са www.eparhija.me</em></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bijela/">Манастир Бијела</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bijela/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
