<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Крушевачка епархија Архиве | ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</title>
	<atom:link href="https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/krusevacka-eparhija/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/krusevacka-eparhija/</link>
	<description>Посетите српске манастире и цркве</description>
	<lastBuildDate>Tue, 12 May 2020 16:53:58 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.4</generator>
	<item>
		<title>Манастир Стрмац (општина Брус)</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-strmac-opstina-brus/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-strmac-opstina-brus/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 17 Feb 2019 21:52:43 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Крушевачка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Брус]]></category>
		<category><![CDATA[Мушки манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Јоаким и Ана]]></category>
		<category><![CDATA[Црквена предања]]></category>
		<category><![CDATA[Чудотворни храмови]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=1915</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Стрмац припада Крушевачкој епархији. Налази се у селу Батоте, удаљен 40 километара од Крушевца према Брусу. Манастир је од регионалног пута удаљен 6 км. Историја манастира Стрмац Подигнут на темељима старог манастира који датира из 1313. године, који је срушен за време Турака. Три века касније, тачније 1680. године подигнута црква посвећена Св. Јоакиму [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-strmac-opstina-brus/">Манастир Стрмац (општина Брус)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Стрмац припада <a href="/kategorija/krusevacka-eparhija/">Крушевачкој епархији</a>. <strong>Налази се у селу Батоте, удаљен 40 километара од Крушевца према Брусу.</strong> Манастир је од регионалног пута удаљен 6 км.</p>
<h2>Историја манастира Стрмац</h2>
<p>Подигнут на темељима старог манастира који датира из 1313. године, који је срушен за време Турака. Три века касније, тачније 1680. године подигнута црква посвећена Св. Јоакиму и Ани.</p>
<h3>Предање о манастиру Стрмац</h3>
<p>Манастир је по предању, откривен тако што је један дечак, који је боловао од губе (лепре), заспао под једном зовом, и у сну му се јавило да лежи на светом месту. Када се пробудио, видео је да је сав очишћен од болести своје, само му је на левој руци остао ожиљак да сведочи да је некад имао губу. Отишавши својој кући, у село Шошиће и све испричавши својим родитељима и мештанима, они сами кренуше да откопавају и налазе темеље цркве. Ктитор цркве није познат али је сигурно народна задужбина. Сама црква је приземна грађевина – брвнара.</p>
<p><img fetchpriority="high" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-1917" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/strmac_manastir.jpg" alt="strmac_manastir" width="640" height="480" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/strmac_manastir.jpg 640w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/strmac_manastir-300x225.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/strmac_manastir-80x60.jpg 80w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/strmac_manastir-245x184.jpg 245w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/strmac_manastir-260x195.jpg 260w" sizes="(max-width: 640px) 100vw, 640px" /></p>
<p><strong>Манастир је познат као целебни и доста људи долази недељом и празницима да им се чита молитва за здравље.</strong> Брачни парови који немају деце долазе у Манастир, где им се даје грожђе са лозе Св. Симеона из Манастира Хиландар. Стрмац је једно време био испосница манастира Студенице а повезује их иста слава – Мала Госпојина и Св. Јоаким и Ана коју манастир Стрмац слави. Од 1949. године, манастир Стрмац је мушки.</p>
<h3>Локација манастира Стрмац</h3>
<p><iframe style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m14!1m8!1m3!1d441637.0648431497!2d20.928098304750467!3d43.34914935545438!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x0%3A0x36f527ea221fc23e!2sManastir+Strmac!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1550439679409" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-strmac-opstina-brus/">Манастир Стрмац (општина Брус)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-strmac-opstina-brus/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Светог Козме и Дамјана (Плеш)</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-svetog-kozme-i-damjana-u-selu-ples/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-svetog-kozme-i-damjana-u-selu-ples/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 13 Dec 2018 18:19:27 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Крушевачка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Александровац]]></category>
		<category><![CDATA[Задужбине Немањића]]></category>
		<category><![CDATA[Козма и Дамјан]]></category>
		<category><![CDATA[Празник]]></category>
		<category><![CDATA[село Плеш]]></category>
		<category><![CDATA[слава]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=1502</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Светог Козма и Дамјана налази се у горњем току Расине  поред села Плеш. Од општине Александровац удаљен је 15 километара. Припада  Епархији крушевачкој.  Манастирски комплекс се састоји од  садашње цркве и конака. Манастир је  релативно млад, изградња је  почела од 1996 до 2003 године, када је ова светиња освештана. Према предању, данашња црква је саграђена [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-svetog-kozme-i-damjana-u-selu-ples/">Манастир Светог Козме и Дамјана (Плеш)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Светог Козма и Дамјана налази се у горњем току Расине  поред села Плеш. Од општине Александровац удаљен је 15 километара. Припада  <a href="/kategorija/krusevacka-eparhija/">Епархији крушевачкој</a>.  Манастирски комплекс се састоји од  садашње цркве и конака.</p>
<figure id="attachment_1503" aria-describedby="caption-attachment-1503" style="width: 570px" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" class="wp-image-1503 size-full" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/Hram-manastira-svetih-Vraceva-Kozme-i-Damjana-selo-Ples-Eparhija-krusevacka.jpg.jpg" alt="manastir-svetih-vraceva-kozma- i- damajana.jpg" width="570" height="760" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/Hram-manastira-svetih-Vraceva-Kozme-i-Damjana-selo-Ples-Eparhija-krusevacka.jpg.jpg 570w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/Hram-manastira-svetih-Vraceva-Kozme-i-Damjana-selo-Ples-Eparhija-krusevacka.jpg-225x300.jpg 225w" sizes="(max-width: 570px) 100vw, 570px" /><figcaption id="caption-attachment-1503" class="wp-caption-text">Manastir Svetih Vraceva Kozma i Damjan Foto: jobsstatus.com</figcaption></figure>
<p>Манастир је  релативно млад, изградња је  почела од 1996 до 2003 године, када је ова светиња освештана. <strong>Према предању, данашња црква је саграђена на темељима из периода Немањића, сматра се, да је чак из 15. века.</strong></p>
<h4 style="text-align: left;">Историја старе богомоље</h4>
<p style="text-align: left;">Предање каже да је манастир  Светих Козма и Дамјана саграђена 1420. године. За његову изградњу везује се за Радича Поступовича, владара који је саградио средњовековни град &#8211; тврђава Козник.<strong> Манастир је опустео након 1901. године када је захватила велика поплава која оштетила цео манастирски комплекс</strong> (цркву, помоћне објекте и конаке). Монаси су били принуђени да напусте манастир и преселе у неки други, јер тадашње време  била је велика немаштина, и немогућност да се све обнови.</p>
<h4>У селу Плеш поново је засијала црква</h4>
<p>Дуго година није било светилишта у селу Плеш, све до 1939. године, када су сељани подигли мању цркву.</p>
<div class="td_text_columns_two_cols">
<p><strong>На темељима првобитне цркве почела је изградња нове</strong>, захваљујући мештанима села Плеш и са главним организатором деда  Рајком Ковачевић. Црква је била малих и скромних димензија , од камена и покривена црепом. Како би се људи молили и окупљали поново и служили литургије и на саборима  за Младенце и на славу цркве Светих Козма и Дамјана. Манастир је 102 године био без монаштва, али су ту свакако били пароси, где се стално служила литургија и причешћивали народ за време комунизма.</p>
<figure id="attachment_1505" aria-describedby="caption-attachment-1505" style="width: 1200px" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-1505 size-full" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/unutrasnjost-manastira-u-plesu.jpg.jpg" alt="unutrasnjost-manastira-u-plesu.jpg" width="1200" height="1600" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/unutrasnjost-manastira-u-plesu.jpg.jpg 1200w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/unutrasnjost-manastira-u-plesu.jpg-225x300.jpg 225w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/unutrasnjost-manastira-u-plesu.jpg-768x1024.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/12/unutrasnjost-manastira-u-plesu.jpg-640x853.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 1200px) 100vw, 1200px" /><figcaption id="caption-attachment-1505" class="wp-caption-text">Unutrasnjost manastira u Plesu -Krusevacka eparhija<br />Foto: senkalucic.blogspot.com</figcaption></figure>
</div>
<h4>Жеља мештана за обнову цркве</h4>
<p>Међу мештанима се поново јавила жеља да се обнови црквени храм, јер је кров пропао.  Поново је основан одбор по благослову епископа Жичког Стефана, урађени су нацрти како би изгледала ново-обнољена црква<strong>.</strong> Скинут је целокупни кров и подигнут је нови звоник. Касније је урађен и конак , и  убрзо су дошли монаси, где је поново засијало монаштво као пре сто година.</p>
<h5>У Србији постоји пет манастира посвећеним <a href="https://putevimapravoslavlja.info/danas-je-praznik-svetih-vraca-kozme-i-damjana/">Светих врачева Козма и Дамјана</a>.</h5>
<p>Манастир је веома лепо уређен, што веома привлачи туристе да је посећују, и  средњовековну тврђаву која се налази у близини. Братство манастира производе лековите тинктуре и мелеме .</p>
<h3>Локација манастира светог Козме и Дамјана</h3>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d160346.16687661!2d20.81667075794822!3d43.489167551965295!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4756436b2bdffcf9%3A0xa5d4dde57bfc7e60!2z0KHQstC10YLQuCDQsdC10YHRgNC10LHRgNC10L3QuNGG0Lgg0JrQvtC30LzQsCDQuCDQlNCw0LzRmNCw0L0!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1544724819778" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-svetog-kozme-i-damjana-u-selu-ples/">Манастир Светог Козме и Дамјана (Плеш)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-svetog-kozme-i-damjana-u-selu-ples/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Љубостиња</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-ljubostinja/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-ljubostinja/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 11 Sep 2018 20:31:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Крушевачка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Женски манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Кнегиња Милица]]></category>
		<category><![CDATA[Споменици културе]]></category>
		<category><![CDATA[Средњевековни манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Успење Пресвете Богородице]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=737</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Љубостиња се налази на обали Љубостињске реке у селу Прњавор, пет километара северно од Трстеника. Недалеко од манастира се налази и једна од најстаријих бања на подручју Србије, Врњачка Бања. Љубостиња припада епархији крушевачкој Српске православне цркве. Историја Манастира Љубостиња Манастир је задужбина књегиње Милице посвећен Успењу пресвете Богородице. Подигнут је крајем XIV и [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-ljubostinja/">Манастир Љубостиња</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Љубостиња се налази на обали Љубостињске реке у селу Прњавор, <strong>пет километара северно од Трстеника</strong>. Недалеко од манастира се налази и једна од најстаријих бања на подручју Србије, Врњачка Бања. Љубостиња припада епархији крушевачкој Српске православне цркве.</p>
<h3>Историја Манастира Љубостиња</h3>
<p>Манастир је <strong>задужбина књегиње Милице</strong> посвећен Успењу пресвете Богородице. <strong>Подигнут је крајем XIV и почетком XV века.</strong> У њему се књегиња Милица замонашила и добила име Евгенија. Уз Милицу овде се замонашила и Јелена Мрњавчевић (монашко Јефимија), супруга Угљеше Мрњавчевића. Колико је познато обе монахиње су сахрањене у овом манастиру, и то Евгенија (Милица) на левој страни од улаза, а Јефимија (Јелена) на десној страни.</p>
<p>Неколико записа сведочи да се у манастиру служило све до последњих деценија XVII века. На његовим зидинама налазе се записи из 1643. и 1673. године. Током XVII века манастир је оживео, а његово братство се истакло у борби против Турака у доба Кочине крајине 1788. године. Због тога су исте године Турци запалили манастир и уништили велики број фресака. Верује се да су Турци приликом тог напада у зиду манастира, иза једне иконе открили ризницу у коју је кнегиња Милица сакрила црквене реликвије и круну српског кнеза Лазара. Ризница је опљачкана у потпуности а круна се и дан данас налази у Истамбулу.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-739" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/manastir-ljubostinja.jpg" alt="manastir-ljubostinja" width="620" height="465" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/manastir-ljubostinja.jpg 620w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/manastir-ljubostinja-300x225.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/manastir-ljubostinja-80x60.jpg 80w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/manastir-ljubostinja-245x184.jpg 245w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/manastir-ljubostinja-260x195.jpg 260w" sizes="auto, (max-width: 620px) 100vw, 620px" /></p>
<p>У XIX веку манастир је обновљен, а 1822. године исписан иконостас. Последња већа оправка нестручно је изведена првих година XX века. <strong>Данас је манастир Љубостиња <a href="http://putevimapravoslavlja.info/tag/zenski-manastiri/">женски манастир</a></strong> у којем се налази велики број монахиња.</p>
<p>Архитектура љубостињске цркве убраја се међу најрепрезентативније споменике моравске школе. Француски византолог Габријел Мије истиче да је ова црква моравску архитектуру довела до савршенства.</p>
<p>Занимљиво је да су нам се сачувала имена градитеља и сликара Љубостиње. На каменом прагу врата која воде из припрате у храм уклесан је натпис: Протомајстор Боровић Раде. То је познати Раде Неимар из народних песама који је градио цркву.</p>
<p>Манастир Љубостиња представља <strong>непокретно културно добро</strong> као<a href="http://putevimapravoslavlja.info/tag/spomenici-kulture/"> споменик културе од изузетног значаја</a>.</p>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m14!1m8!1m3!1d92377.1191201838!2d20.969546!3d43.6526419!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4756f638b1e03311%3A0xd5c46bedb39a045f!2z0JzQsNC90LDRgdGC0LjRgCDQidGD0LHQvtGB0YLQuNGa0LA!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1536697790928" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-ljubostinja/">Манастир Љубостиња</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-ljubostinja/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Бошњане</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bosnjane/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bosnjane/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 17 Aug 2018 09:25:29 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Крушевачка епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Гаврило Антонијевић]]></category>
		<category><![CDATA[Кнез Лазар]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Лука]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=440</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Бошњане је смештен изнад истоименог села, недалеко од Варварина (Расински округ). Овај манастир је посвећен Светом Луки и припада епархији Крушевачкој. Историја манастира Бошњане Основан је у време кнеза Лазара крајем 14. века, а према народном предању првобитни манастир је сазидан на месту насеља из римског периода које се звало Дренац или Буковац. Много [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bosnjane/">Манастир Бошњане</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Бошњане<strong> је смештен изнад истоименог села, недалеко од Варварина (Расински округ)</strong>. <strong>Овај манастир је посвећен Светом Луки и припада епархији Крушевачкој</strong>.</p>
<h2>Историја манастира Бошњане</h2>
<p><strong>Основан је у време кнеза Лазара крајем 14. века</strong>, а према народном предању првобитни манастир је сазидан на месту насеља из римског периода које се звало Дренац или Буковац.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-442" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/manastir-bosnjani-min.jpg" alt="manastir bosnjani-min" width="966" height="555" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/manastir-bosnjani-min.jpg 966w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/manastir-bosnjani-min-300x172.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/manastir-bosnjani-min-768x441.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/manastir-bosnjani-min-640x368.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 966px) 100vw, 966px" /></p>
<p>Много записа о манастиру не постоји али топоними Грчка коса, Грчка ћуприја и Грчки поток у околини, можда указују да су првобитни манастир крајем 14. и почетком 15. века насељавали монаси синаити, пристигли са византијског простора.</p>
<p>Током турских освајања и долазака на ове просторе манастир је угашен а све грађевине срушене и уништене. За време српских буна током 19. века у овим крајевима је страдало много народа.</p>
<figure id="attachment_441" aria-describedby="caption-attachment-441" style="width: 960px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-441" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani.jpg" alt="konak manastira bosnjani" width="960" height="720" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani-300x225.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani-768x576.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani-80x60.jpg 80w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani-245x184.jpg 245w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani-260x195.jpg 260w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/konak-manastira-bosnjani-640x480.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 960px) 100vw, 960px" /><figcaption id="caption-attachment-441" class="wp-caption-text">Конак манастира</figcaption></figure>
<p>Благословом епископа шумадијског Саве, 1990. године започета је градња манастира Светог Луке, који је 21. јула 1996. године завршен и освећен. <strong>Саграђен је по угледу на Христову цркву у Витлејему.</strong> Манастир је подигнут из темеља за време старешинства монахиње Макрине Мајсторовић, тако да је до 2002. године био женски, да би од тада, доласком архимандрита Алексеја (Богићевића) за настојатеља, постао мушки.</p>
<h3>Монах и пророк Гаврило</h3>
<p><strong>У манастиру је живео и подвизавао се један од највећих пророка свог времена, монах &#8211; Старац Гаврило Антонијевић. </strong>Монахиња Макрина (Мајсторовић), као и још неки верници, били су сведоци испуњавања пророчких речи старца Гаврила. Због тога би упозорења старца Гаврила требало схватити озбиљно, као сигнал за покајање народа.</p>
<figure id="attachment_445" aria-describedby="caption-attachment-445" style="width: 482px" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-445" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/starac-Gavrilo-iz-manastira-bosnjani.jpg" alt="starac-Gavrilo-iz-manastira-bosnjani" width="482" height="330" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/starac-Gavrilo-iz-manastira-bosnjani.jpg 482w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/06/starac-Gavrilo-iz-manastira-bosnjani-300x205.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 482px) 100vw, 482px" /><figcaption id="caption-attachment-445" class="wp-caption-text">Старац Гаврило &#8211; пророк из манастира Бошњане</figcaption></figure>
<p>Старац је рекао да ће, ако не дође до покајања, „Србију распарчати на делове. Отцепиће  Војводину, Косово, Санџак и Црна Гора ће делом Албанија бити. Њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали. Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све.&#8220;</p>
<p>Манастирски комплекс ограђен зидом данас чине манастирски храм, звоник са капелама у основи и осам звона, те конак и летњиковац.</p>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d109828.66990831264!2d21.35029050923854!3d43.66732236169624!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x47568f4234f47cd3%3A0x39edc80c5f6b8db0!2z0JzQsNC90LDRgdGC0LjRgCDQodCyLiDQm9GD0LrQsA!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1529227353127" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bosnjane/">Манастир Бошњане</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bosnjane/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
