Први ктитор био је јеромонах Висарион, са братом Савом и сином Никифором. Они су највероватније почетком 16. века, најкасније 1573 године саградили цркву, тј наос и олтарски простор.  Припрата је дограђена пола века касније, а њени ктитори су, Георгије са сином јеромонахом Ананијем и синовцем спахијом Војином. Њихови портрети су приказани на зиду. Манастир је живописан крајем 16. века. Манастир никад није паљен и разаран од турске војске.

Кивот Светог Саве

У манастирској цркви, испред иконостаса са десне стране, налази се ковчег у облику саркофага, где се чувају бројне мошти познатих и непознатих светитеља. Оно што жалости вернике јесте то да је рука и штап Светог Саве нису више у Пљеваљској светињи, већ су враћене у Милешеву, где су и биле од 1237. године, када је српски Краљ Владислав Немањић, мошти свог стрица пренео из Бугарске, где је Свети Сава преминуо годину дана раније.

Манастирска ризница Свете Тројице поседује изузетно вредну збирку златарских радова.

Архитектура Свете Тројице разликује се од манастира у региону. Најстарији деo тројичкe цркве је веома необичнoг плана, стилски је неодређен, мада њена основа видљиво подсећа на Српско-византијски стил 13. века.

У манастиру се чувају неколико великих светиња: стопало свете Текле, део моштију Светих Козма и Дамјана, окамењени угрушак крви светиј четрдесет севастиљских мученика и свештеномученика.  А посебно се поштује позлаћени крст у које су уграђене честиц Часног Крста. Такође се налази икона Дарохранилица, у народу веома поштована, дар Руског цара овом манастиру.

Чланак Манастир Свете Тројице код Пљеваља се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Куманица

Манастир потиче из 13. века. Дуго времена је био разрушен и напуштен. Обновљен је и освећен 12. новембра 2000. године.
Посвећен је Светом архистратигу Гаврилу. У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког. Мало је познато ко је био Григорије, сем да се у једном запису помиње као „српски просветитељ и бивши архиепископ“, па чак да потиче „од свете и богоизабране лозе Немањића“. Ово није могуће историографски потврдити и верује се да је одраз легенде.

Порекло имена манастира није најјасније. Према једној причи потиче од монаха побеглих из Куманова а друга потиче од имена Кузманаца, Бугара. Међутим најпризнатије мишљење јесте да се име везује за породоцу Куманци или Куманчићи која је живела у овим крајевима.

Најинтригантније приче везане за овај манастир су исцелитељске моћи.
Ево неколико чуда о томе:
– Једна девојка која је била непокретна, преноћила у манастиру. Сутрадан је уследило чудо-проходала је.
– Девојку муслиманске вероисповести из Бијелог Поља, која је била парализована родбина је донела на носилима. Преноћила је на зидинама манастира. Сутрадан су јој три свештеника очитала молитву. Након тога се подигла на ноге.
И још многа чуда, слепи прогледали, хроми оздравили, нероткиње остале у блаженим стањима.

Фотографије из манастира Куманица

1 од 8

Манастир Куманица је требао бити срушен због пруге Београд- Бар. Међутим, због легендарних прича и побуна верника, како православних тако и муслиманских, нису га дирали, тако и данас пруга пролази поред манастира. Данас је овај манастир представља непокретно културно добро.

Локација манастира Куманица

Чланак Манастир Куманица се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Давидовица

Манастир Давидовица потиче из ХIII века. Током археолошких испитивања откривено је да је саграђен на остацима рановизантијске базилике из VI века. Манастир је подигао Вуканов син Дмитар који је у монаштву добио име Давид и он је као ктитор ту сахрањен. По његовом монашком имену манастир је касније добио име Давидовица.

Једини је српски манастир са сачуваним уговором о градњи, који је пронађен у дубровачким списима. Потписали су га 1281. године монах Давид и дубровачки градитељи. На основу историјских података верује се да је у близини Давидовице налазио двор Вратка Немањића (Југ Богдан у народној традицији).

Манастир је разорен половином 15. века од стране Османлија и био је у рушевинама све до краја 90-тих година. Манастир Давидовица је потпуно обновљен и реконструисан 1997. године. Остаци фресака су сачувани захваљујући конзеравцији 2011. године.

У народу се верује да су овде сахрањена тела браће Југовића, која су посредством њихове сестре и кнегиње Милице, удовице кнеза Лазара, након Косовског боја овде донета и сахрањена. На то указују очувани споменици који се налазе у манастирском кругу. Овде је сахрањен и кнез Вратко, у народном предању познат као Југ Богдан. Јунаци косовског боја браћа Југовић вековима у Срба служе као пример храбрости и пожртвованости за своју отаџбину и народ. Занимљиво да се међу становницима села Гробнице, где се налази овај манастир, чува предање да породица Богдановић која живи у околини манастира вуче порекло од Југ Богдана.

Манастир Давидовица данас

Током археолошких истраживања, на простору манастира откривен је већи број скелета, као и један број лобања без скелета за које народна традиција сматра да припадају легендарним девет Југовића и десетом старом Југ Богдану. Управо због тих некропола село је и добило име Гробнице.

Давидовица је данас женски манастир. Поред цркве је извор са водом за који многи тврде да је лековита, посебно за особе које имају проблема са говором. На гробу монаха Давида дешавала су се многа чудесна исцељења, а његов гроб је поштован као гроб светитеља.

Чланак Манастир Давидовица се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Дубнице

Манастир је подигнут негде на почетку 15. века на темељима старије грађевине. То је време када су у Србији и Босни великаши и жупани обнављали утврђене градове. Међутим, од остатака цркве и конака из тог периода данас се мало шта може распознати.   На једином и већ испраном остатку фреске, на довратнику портала наоса, три од четири словна броја шкрто сведоче да је Манастир Дубница грађен и зивописан 1422. године.

После више од два века  од оснивања манастир Дубница је доживео свој највећи успон. Било је то у времену када се на трону рашких митрополита, и касније пећког патријарха, налазио Гаврило Рајић-Рашковић, један од најзнаменитијих представника познате лозе, кнежева Рашковића. Патријарх Гаврило је и означен као ктитор овог манастира. Народно предање доводи овај манастиру у везу са прастарим задужбинама Немањића, који су касније обнављали Рашковићи, јер су и они сами од лозе Немањића.

Приповедачи и хроничари говоре да је Арсеније Чарнојевић последњу зиму пред Велику Сеобу Срба провео управо у овом манастиру. Из тог разлога Турци су касније спалили ову светињу.

Обнова манастира је започета у септембру 2003. године уз помоћ Епархије Милешевске, Скупштине Општине Нова Варош и осталих добродавалаца. Завршена је 4. августа 2007 кад је освештао господин епископ Милешевски Филарет.

26. децембра манастир прославља  ктиторску славу, Светог Патријарха српског Гаврила (Рајића – Рашковића) чији споменик се налази у манастиру.

Локација манастира Дубница

Чланак Манастир Дубница у селу Божетић се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.