Шта је брига?

Брига је молитва за оно што нећемо. Зашто? Зато што показује наше неверје. Бринемо само оно што сатана сугерише, а он сугерише увек нешто лоше. И да ће лоше бити, и да нас враћа у прошлост, па да размишљамо, зашто нисмо урадили ово или оно.

Прошлост је прошлост, тамо немамо шта да променимо! Ако смо се покајали, ако смо се исповедили, значи ако се стално враћамо на то – ту нам демон пије крв! Ми смо ту где треба да будемо, ми смо у садашњости. Ако нам сугерше да ће стално нешто лоше бити, он не зна уопште шта ће бити, није му дано, није пророк! Него то је његово оружје: лаж, страх и брига! Отац лажи, човекоубица! Значи његов труд је увек да поквари свако добро дело, да раздвоји свакога човека, да сваки човек буде сам и очајан. То је његова политика, и он се стално труди на томе.

Ако ми прихватамо наше мисли, још употребимо нашу машту, потпадамо под власт. Тако се упада и у депресије, и у све такве ствари. Морамо да научимо да се боримо, и да стражимо на мислима! То су тражили Свети Оци. Ако приметимо да су наше мисли отишле у другом правцу и ако смо стално у неким мислима, бригама… онда да се прекрстимо у име Оца, Сина и Светога Духа, и да кажемо не прихватам! Или, ако је нека баш лоша хулна помисао, кажемо: Господе Исусе Христе, Господе Исусе Хрисе, Господе Исусе Христе и побећи ће! Све што је од сатане побегне од имена Христовог! И мало се молимо после тога, макар са Господе помилуј, или са Пресвета Богородице спаси ме.

Шта год прво падне, употребимо ту молитву, и отерамо те лоше мисли, значи морамо да се учимо да се боримо против тога, и друго, морамо да учимо да се РАДУЈЕМО!

Први хришћани су били тако пуни радости, да су сви желели да постану православни хришћани! Били су једнога духа, и стално су били у благодати. Значи, тамо где је благодат, тамо нема: туге, страха, депресије. Долазе ми људи и само се жале.

Па кад си се причестио задњи пут? “Паа, не сећам се.“ Добро је да си жив! Добро је да сте живи! Ко се није причестио неколико месеци, шта можемо да очекујемо!? Ми снаге немамо да се боримо са злом, али кад се ми причестимо, кад живимо како треба, кад се причестимо како треба, онда демони виде светлост јачу од сунца, и не смеју ни да гледају у нас, а камоли да нам приђу!

Чланак Шта је брига и шта она изазива у нама – речи оца Серафима се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Пред зидовима испуњеним књигама и иконама, под пригушеним вечерњим светлом, читав овај несвакидашњи разговор свео се на заједнички покушај нашег одговора на једно подједнако компликовано колико и тајанствено питање. Рекли бисмо питање свих питања: који је то највећи, онај првородни српски грех?

Да, заиста, који је то највећи наш грех? Из кога се касније шире и умножавају сви остали наши грехови, мане и недостаци. Који претходи сваком српском страдању, сваком нашем паду и свакој пропасти.

Грех српског народа

И разговор се тако претворио у велико и страшно подсећање на све оно што нам се дешавало. Пред мирним погледом мог ћутљивог саговорника, ја сам полако набрајао ужасне сцене нашег пада у историји. Једну по једну. Као на исповести, ређао сам страшне сцене крвавих стратишта и народних збегова. Сећао сам се свега оног што мрзне срце и леди душу.

Прочитајте: Изреке и цитати владике Николаја Велимировића

Сећам се кумовске секире; сећам се официрске сабље која сече дојке српске краљице; сећам се крвавог ножа како се у Топчидерској шуми немилосрдно забија и касапи лице најплеменитијег владара наше модерне историје; сећам се просјака и богаља са највишим војним одликовањима после сваког српског рата; сећам се будућег српског војводе Живојина Мишића како залаже код поверилаца све што има, чак и свој шињел (пошто је као обреновићевац избачен из војне службе); сећам се највеће јунакиње Солунског фронта, бесмртне Милунке Савић (носиоца Карађорђеве звезде са мачевима, медаље Обилића и два ордена француске Легије части) како после Првог светског рата ради као чистачица и клечи поред кофе са прљавом водом само да би исхранила своју породицу – у истој оној краљевини у чијем је ослобођењу онако славно учествовала, прерушена у мушкарца, вишеструко рањавана…

Сећам се православних цркава подигнутих у ваздух српском руком; стрељања Христове иконе; угашених крсних слава; забрањене ћирилице; прећутаног Јасеновца…

Сећам се свега што иначе покушавамо да заборавимо, свега оног што нас прати као демонска сенка, удобно смештена између редова наше историје…Требало је поднети сав овај одједном оживљени ужас.

Дуго ћутање. И једва савладан, тешки уздах покајања за све оно што су најгори међу нашим прецима радили својој рођеној браћи, својим кумовима, пријатељима, вођама, владарима…

Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј нас грешне! Помилуј нас, Благи! А после молитве, покушали смо да некако растумачимо овај језиви хаос безумних, нељудских грехова нашег народа. И пробао сам. Набрајајући редом: грех оцеубиства; издају; самовољу; себичност; похлепу; непоштовање свега великог и заиста вредног…

Мој ћутљиви, мудри саговорник подсетио ме је да су ово „само одблесци нечег старијег од свега набројаног”. Да постоји праузрок читаве ове тужне хронике наше срамоте и бешчашћа. И да је „овај страшни грех вешто прерушен у један наизглед сасвим безазлени облик”. У нешто што нам се и не чини као грех.

Открио ми је, у једној јединој речи, суштински разлог свих разлога нашег поновљеног страдања. Изрекао је решење: „Највећи српски грех, онај из кога касније произлази све зло, сва страва и ужас наше историје и свакодневице, јесте нестрпљење.”

Обично, мало, свакодневно, тобоже безазлено нестрпљење. Оно је наш највећи, најтежи, онај оригинални грех. Праузрок свега што ћемо касније упропастити, издати, уништити, оскрнавити, одбацити, заборавити…

Као и увек, најкомпликованија питања захтевају оне најједноставније одговоре. Који су, показало се, често и једини прави. Јер нестрпљење није супротност „стрпљењу”, већ мудрости.

Нестрпљење је очито показани недостатак вере у Бога и у себе. Нестрпљење је малодушје и маловерје. Нестрпљење је узрок сваком разочарању. Нестрпљење је побуна против онога „нека буде воља Твоја”. Нестрпљење је почетак сваког краја. Нестрпљење је оно самоубилачко српско „бунтовништво без разлога”. Нестрпљење је безбожни отпор свему ономе што не разумемо.

Прочитајте: Анегдота из разговора Николе Тесле и владике Николаја Велимировића

Није ми остало ништа друго него да се сложим са својим мудрим, стрпљивим пријатељем. И да сада овде и вама, драги моји, пренесем сећање на овај давни разговор. Са надом да ћете ме разумети. И поверовати речима српског епископа, надахнутих хиљадугодишњом мудрошћу православне цивилизације.

Зато, молим вас, немојте бити нестрпљиви. Колико год да вас боли. Колико год да вам се чини неиздрживо.

Извор: www.starhangelmihailo.com

Чланак Да ли знате који је највећи српски грех? – речи владике Николаја се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Изузетно важно и неопходно за спасење душе свакога Хришћанина је причешће Светим Христовим Тајнама, и то што чешће то боље! Смућивати се због своје недостојности и због тога се уклањати од причешћа Св. Тајнама грехота је.

Када бисмо ми и океан испунили сузама својим, ни тада не бисмо могли да се одужимо Господу за оно што на нас излива бесплатно. Благодат која нам се даје кроз Свето Причешће тако је велика да би се човек, када би био и још толико недостојан и грешан, очистио и обновио, ако само са смирењем и свешћу о својој грешности приступа Господу.

Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује – не верујем. И када бих на коленима морао да се вучем до цркве, ја бих то чинио – само да не останем без Светог Причешћа.

Преподобни Серафим Саровски

Чланак О (не)достојном причешћивању – Преп. Серафим Саровски се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Све има своју сврху. Ништа се не дешава без узрока. Чак ни борова иглица са дрвета не пада ако Бог то не жели. Зато не треба да бринеш због свега што ти се дешава. Тако постајемо свети.

Прочитајте и ово: Да ли се човеку даје анђео чувар?

Ево! Ти се бринеш због твоје породице, мучиш се некад због жене, некад због деце. Они те, међутим, духовно узвисују. Да њих нема,ти уопште неби духовно напредовао. Њих ти је даровао Бог због тебе. Али, рећи ћеш ми, зар није добро да трпимо од оних које волимо?

Прочитајте и ово: Не одустај Бог је увек уз тебе

Е! Тако Бог хоће. А ти си много осетљив и од бриге те боли желудац и стомак. Није ли тако?“ Јесте, старче, али, је ли рђаво ако је неко осетљив? „Да“, одговори му старац. „Рђаво је када је неко и сувише осетљив, као ти, јер превелика брига, као и код тебе, изазива разне телесне болести.

А знаш ли да су све душевне болести демони?“

„Не, нисам знао“, одговори му брат. „Ето, сад знаш“, заврши старац.

–  Духовна поука старца Порфирија Кавсокаливита

Чланак Превелика осетљивост изазива болести и патњу се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Благодат спасења је дата свим људима, јер Бог и хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Али, људи имају слободну  вољу да приме  благодат Божију и да садејствују са њом, или да је одбију.

Само хришћани који служе Богу у истину, ће се спасти, јер како апостол Павле поручује: “ Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу“.

Вера расте, напредује и јача кроз невоље и искушења, кроз молитву. Сумња у вери је грех и она долази човеку од умањивања вере. Сумња се одгони из човековог срца вером, молитвом  и препуштањем вољи Божијој.

Сумња и малодушност се дешавају понекад и по вољи Божијој о по Божијем допуштењу, због неких грехова наших, као и да би се смирили и још више тражили помоћ Божију.

Прочитајте: Зашто су једна деца послушна а друга непослушна?

Извор: Књига „Поуке духовног спасења“ / Протојереј Ставрофор Богдан Симић

Чланак Шта се подразумева под вером и да ли се са њом човек рађа? се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Неке можда збуњује помињање уторка и четвртка, а не само среде и петка, али треба имати у виду да дан богослужбено почиње после вечерње службе, навечерјем. С тим у вези препоручљиво је чувати се од брачног општења у уторак увече ка среди, четвртак увече ка петку и у суботу увече ка недељи, чак иако се не припремамо Свето Причешће.

Обично, у једној истој породици имамо и здраву и болесну децу. Грех се родитељски одражава на деци, она страдају и муче се. А ми смо криви сами.

Неразборити су они родитељи који имају малу децу, још одојчад, а и поред тога се свађају, галаме, љуте, бесне, и живе само телесно (нехришћански). Све њихове страсти ће се обавезно одразити на нервном систему детета.

Чак ако се дете још налази у утроби мајчиној, оно осећа мајчино стање и (уколико она не живи хришћански) због тога се рађа као болесно. Ако трудна жена пије вино (и уопште алкохол), пуши, води љубав с мужем – њено дете ће се родити као страсно, са предиспозицијама према тим гресима: са зачецима блуда, пијанства, гнева и свих порока и страсти.

Када у породици постоје мала деца, не треба мислити да она ништа не разумеју, да ништа не знају. Она све разумеју и све знају. Деца као гумени сунђер све упијају што виде од родитеља.

Ако мајка туче своју кћерку, она не треба да се чуди ако јој ова каже: „Кад одратем, и ја ћу тебе тући.“ То ће се и десити, ако се мајка не почне савладавати и васпитавати своју кћер лепим примером.

Ако је мати благочестива, много тога се може променити у животу деце.

Код Светог Амвросија Миланског дошла мајка будућег Блаженог Августина и рекла: „Свети оче, ја дан и ноћ ридам, сузе проливам – син мој не зна за Господа, у разврату живи!“ Епископ је рекао тој мајци: „Запамти, мати, Господ твоје сузе неће заборавити. Он чује твоје уздахе и син твој ће доћи Богу.“ И ускоро је тај младић дошао у Медиолан (Милано), а баш тада је епископ тамо држао проповед. Блажени Августин га је чуо и поверовао, а Свети Амвросије га је крстио. Господ је подарио тако велику благодат младићу који је поверовао, да су му се отвориле огромне богословске могућности. Он је био у стању да диктира богословски тескт десеторици брзиписаца, сваком појединачно, а они нису стизали да га прате! Толико је била велика његова брзина и радна способност. Захваљујући мајчиним молитвама, он је стекао тако велики дар.

Издвајамо: Прочитајте још неке поуке из духовних књига

Када се мајка моли за дете – дете не гори у ватри, не тоне у води, молитва мајчина га са дна морског подиже, она је једнака црквеној молитви. Само што смо и ми и ви лењи да се молимо, ето, то је разлог што наша деца и ближњи не верују у Господа.

– Из књиге САВЕТИ СВЕТИХ ОТАЦА НА ПИТАЊА МИРЈАНА

Чланак Зашто су једна деца послушна, а друга непослушна? – Савети светих отаца се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Не примајте печат антихристов.. Ко прими печат биће седам пута гладнији и жеднији, а онај ко је уз Христа – биће му довољна једна лиска са гране за месец дана.
Наше човечанство прописано 8000 година.. Време полако куца и откуцава.. А ми само постајемо гори и гори. Запостављамо наше храмове, нема молитве… А вера је драга браћо и сестре оно што нас чува и Дух Свети који обитава изнад наше земље.  Нашим греховима ћемо отерати Дух Свети и оставити слободан пут антихристу да хара земљом и душама нашим.

Не дозволите да вас преваре демонске замке.. Читајте свето писмо и псалтир из њега проистиче свака чистота и мудрост. Бог нам шаље стално опомене, искушења да се вратимо на прави пут, а ми смо као стадо без свог пастира.

„Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни син, до једино Отац.“ (Мр.13.-32,33)

Када ће доћи антихрист?

Када икона Богородице оде са Свете Горе, знајте да је дошло време антихриста. Он се већ родио и чека своје време да завлада земљом и нашим умовима. Све што је забрањено биће дозвољено сваки грех биће дозвољен, људи ће се селити из места у место и питати “ Да ли овде има Господа“!;

Мора ће прокључати и испарити, сунце ће се помрачити и месец своју светлост изгубити. И звезде ће спадати са неба и силе небеске покренути се. Јешћу једни друге као лешинари (Односи се на оне који приме антихристов печат). Рећиће људи: „Устаните мртви да легнемо ми живи“!

Знајте драга браћо, син Давидов неће доћи са земље, он се већ вазнео на Небеса, Његов долазак ће бити као прасак или муња која ће се прострети од Истока до Запада.

Срби су Божански народ,који су претрпели велика разарања и сачували своју отаџбину, јер их је држала вера и чувале мошти наших владара, светитеља.

Чувајте се хришћани моји, јер ћете многе патње претрпети, ко истраје до краја тај ће заслужити Царство Небеско.

Не дозволите да вашим умом завладају демони, већ да вашим срцима зацарује љубав Божанска.

Учите се трпљењу, смирењу. Немојте се уздати у људе,уздај се у свог Господара, Он вас никада неће издати.

Нико није као Бог, колико год пута паднемо Он нас подиже и јача нас све више, и нико више не прашта ваше грешке као Господ.

Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен.
Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства. (Псалам 31.)

Чланак Колико је близу други Христов долазак? се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Шта смирење чини?

• Привлачи благодат Божју (ава Доротеј).
• Точи сузе и привлачи Духа Светог. А кад дође Дух Свети, Он доноси чистоту и светлост, тада човек гледа Бога и Бог гледа на њега (Симеон Нови Богослов)
• Убија све страсти (Јован Лествичник).
• Доноси опроштај грехова ( ава Исаија).
• Привлачи небески покров и обезбеђује од свих падања. Смирени избегавају замке ђавола ( Антоније Велики)
• Предупређује од падања. Ко је на висини, тај лако пада. А смирени лежи на земљи и не може да падне (Варсануфије Велики)
• Узводи човека на небо (Нил Синајски)
• Доноси мир души.
• Избавља из непријатељских замки.
• Укроћава дивље звери и прогони демоне. Ако се смиррени човек приближи дивљим зверовима… укроћава се свирепост њихова; они му прилазе, као своме господару, обарају своје главе, лижу руке и ноге његове, зато што су од њега осетили онај пријатан мирис, који се ширио из Адама пре његовог преступа, кад су звери биле скупљене код Адама, и он им надевао имена у рају. То је било одузето од нас; али је обновио и опет нам ово даровао својим доласком Исус Христос (Исак Сирин).

Прочитајте и ово: Колика је снага крста?

Извор: Књига “ Азбука спасења“ / Протојереј Живан Маринковић

Чланак Христос је најбољи пример смирења и ово од њега можемо научити се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Међутим, овај страх брзо рађа сваку радост, кида уже грехова и страсти и бива узрочник не смрти већ вечног живота (Симеон Нови Богослов).

Шта је ужасније од пакла?

Али нема ничег кориснијег од страха његовог, зато што нам страх од пакла доноси венац царства.

Где је страх, тамо нема безумних страсти. И као што у дому наоружаних војника не смеју да се појаве ни разбојник, ни лопов, нити други сличан злочинац; тако и кад страх обузме наше душе, ни једна од ниских страсти не може лако да уђе у нас, него се све удаљавају и беже, гоњене одасвуд силом страха.

Прочитајте и ово: Молитва за ослобађање од страха

И не само ову једну корист добијамо од страха, него још једну, много већу од ове: он не само да што одгони од нас зле страсти, него и веома лако уводи сваку добродетељ. Где је страх, тамо је  старање за милостињу, и усрђе према молитви, и топле и непрекидне сузе, и уздисања која изражавају велико искушење.

Ништа тако не искорењује грех, а добродетељи не приносе да расте и света, као овај непрестани страх.

Зато ко не живи у овом страху, томе није могуће да не буде добродетељан; као што и ономе који живи у страху није могуће да греши… (Јован Златоуст)

Прочитајте и ово: Како можемо умирити савест и стећи мир у срцу

Чланак Страх од пакла и вечних мука се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

„Блажен је  човек који  познаје своју немоћ, јер му ово познање постаје темељ и корен и зачетак свеколиког доброг дела“ – каже Свети Исак Сирин.

Човек мора бити дубоко свестан свога ништавила и духовног сиромаштва у погледу свога знања, у погледу своје доброте и у погледу својих дела. Ма колико човек био учен, његово знање према његовом незнању је као шкољка воде према мору воденом, поручује Свети владика Николај.

Ма колико се човек хтео уздићи својом добротом, ма колико хтео чинити најбоља ио највећа дела, увиђа своју немоћ, своје ништавило, и да ништа без нечије помоћи не може чинити. Спознати своју немоћ и ништавност је пут па победи над охолошћу, која је мати свим глупостима и сваком злу људском.

Онај ко спозна себе и своје немоћи, има наде да ће доћи до скрушености свога срца и завапити пред Богом за милост и помоћ. Ко увиђа да зида темеље своје рајске пирамиде.

„Без мене можете ништа чинити“ – поручује Господ.  Разуман човек је тога свестан и у то се уверава свакога дана, на сваком кораку. Када човек победи своју гордост и охолост, онда му у души настаје тишина, у коју улази Дух Божији. 

Прочитајте и ово: Ослободите се незадовољства – мудрост коју свако треба да прочита

За смиреност је неко рекао: „Oна нема језика да говори зло о другима, нема очију да види туђе зло, нема ушију да чује туђе зло“. Када признамо себи ко смо и исповедимо своју ништавност –  положили смо камен у темеље свога духовног знања.

Дакле, тражимо за себе увекнајниже место. Молимо се Богу да имамо само неопходно за живот, „…хлеб наш насушни дај нам данас“, и препустимо се у свему у вољи Божијој, као што то у молитви Господњој и изговарамо “ Оче наш… да буде воља Твоја и на земљи, као и на небу“.

Извор: Књига „Поуке духовног спасења“ /Протојереј Ставрфор Богдан Симић;

Чланак Како можемо умирити савест и стећи мир у срцу? се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.