Zašto Gospod dozvoljava da pravedni stradaju, ako uopšte ljude možemo deliti tako grubo na grešne i pravedne?
U besedi blaženstva Hristos je govorio: “ Blago izgnanima i pravde radi, i blago vama ako stradate pravde radi, jer je vaše Carstvo nebesko:“ Znači ako tvorimo pravdu Božiju i borimo se da istina Božija ima svoje mesto među ljudima na ovome svetu, mi moramo stradati za tu pravdu Božiju. I Hristos je rekao: “ Blago vama kad vas uzprogone i kad vas osramote i reknu pa vas svakojake reči, lažući imena Moga radi. Radujte se i veseliti se jer je velika plata vaša na nebesima.“
Prema tome, stradanje je neminovano, ono je tu, ono je nošenje Krsta. Sa njim se sreću ljudi Božiji u ovome svetu, naročito pravednici koji su mnogo stradali, gledano kroz Žitija svetih.
Mi ćemo retko videti ko nije teško stradao za vreme svoga života. Ljudi ga nisu razumeli. Najveći učitelji crkve, najveći jerarsi, svetitelji, Sveti Jovan Zlatoust, bili su najviše proganjani. Tek kasnije svet je shvatio njihove vrednosti, kada je Bog iste otkrio. Zato je stradanje neminovano. Ono je prisutno, njega ima, samo se mi ne smemo njega uplašiti. Čovek kroz stradanja svedoči svoju pripadnost Sinu Božijem, i svoju nadu i veru u Njega.
Pročitajte: Šta su to iskušenja i zašto Bog dopušta iskušenja na ljude
Prema tome, Hristos potvrđuje svoju spasiteljsku ulogu u svim vremenima, u svim generacijama, na svim ljudima, u svakom čoveku, i ja hoću kroz svoja stradanja, kroz svoj život ovde na zemlji, da posvedočim da je Hristos u meni, da je Hristos sa mnom, da on pomaže čoveku da izdrži sva stradanja. Ako tako shvatimo, onda nema čega da se plašimo i nećemo se uplašiti, jer znamo da je pobeda na kraju Hristova i pobeda naša zajedno sa Njime u crkvi Njegovoj i u tom novom večnom životu koji čovek dobija od Boga kao najveći dar.
Izvor: Knjiga “ Pouke duhovnog spasenja“/ Protojerej Stavrofor
