Манастир Крушедол је један од најзначајнијих манастира у Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро од изузетног значаја. Смештен је на југоисточним обронцима Фрушке горе у Војводини, у атару села Крушедол, на путу између Ирига и села Марадик.
Историја манастира Крушедол
Манастир Крушедол је задужбина породице Бранковић, последњих српских деспота у Срему. Састоји се од мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима, коју је основао владика Максим Бранковић, и женског манастира са црквом посвећеном Сретењу, коју је подигла његова мајка, деспотица Ангелина након што се замонашила.
Владика Максим је започео изградњу манастира Крушедол, који је постао седиште Београдско-сремске митрополије. Између 1509. и 1521. године, саграђени су манастирска црква посвећена Благовештењу и конаци на земљишту које је припадало српском деспоту Јовану Бранковићу. Деспот Јован је претходно, 4. маја 1496. године, у Беркасову издао даровну грамату којом је манастиру Крушедолу доделио 16 села у Срему.
У манастиру су одржана два српска црквено-народна сабора 1706. и 1708. године.
Средином 17. века манастир има импозантан број калуђера. Било их је по сведочењу владике Мелентијевића (1723) тада – 90 калуђера и 12 стараца који су живели у „киновијској заједници“.
Приликом повлачења Турака Османлија из Срема 1716. године манастирски конаци су оштећени а црква спаљена. Већ 1721 . године се кренуло у обнову манастира која је трајала пуних 35 година.
У Крушедолу је сахрањен велики број знаменитих Срба.
У манастирској цркви, у припрати леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени: патријарх Арсеније III Чарнојевић (1706), митрополит Исаија Ђаковић (1708), патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1748), митрополит Викентије Поповић (1725), гроф Ђорђе Бранковић (ту од 1744), пуковник граничарски Атанасије Рашковић (умро 1753), војвода Стеван Шупљикац (1848), књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.
По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих Фрушкогорских манастира.
Манастир Крушедол је не само духовни центар већ и значајан културни споменик који привлачи велики број посетилаца. Његова историја и архитектура представљају драгоцен део српске културне баштине. Посета манастиру Крушедол пружа јединствен увид у прошлост и духовност овог региона, чинећи га обавезном дестинацијом за све који истражују културне и верске знаменитости Србије.
