Pošto su zauzeli Srbiju, Osmanlije su veliki broj manastira pretvorili u džamije. Tako nešto su pokušali i sa dečanskom manastirskom crkvom.
Dolazak Turaka u manastir Dečane
Za ovu svrhu dovedena je u Dečane velika turska vojska i veliki broj verskih velikodostojnika zajedno sa njihovim poglavarom kako bi taj momenat bio što svečaniji.
Da ovo ne bi izazvalo bunu okolnih Srba Turci su rasporedili svoju vojsku oko manastira i doneli dosta municije koju su smestili u kulu zvonaru na velikoj kapiji. Glavni vojskovođa sa doglavnicima smesti se u najbolje odaje konaka i onda pozva igumana i monahe i predloži im da se poturče ili u protivnom da odmah napuste manastir. Pošto su odbili da se poturče, iguman i bratija molili su, preklinjali, plakali, obećavali zlato, samo da Turci ostave manastir na miru, ali ništa nije pomoglo. Turci ih isteraše iz manastira i oni se povukoše u isposnice u klisuri više manastira.
Pročitajte i ovo: Muhamed iz Irana se prekrstio i dobio ime Mihailo
Čim su došli Turci su kao znak poturčenja na kulu zvonaru postavili polumesec sa zvedom. To su hteli da stave i na crkveno kube, ali zbog velike visine bez skele to nisu mogli odmah učiniti. Po isterivanju monaha, u manastiru su ostale mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog na šta Turci nisu obraćali pažnju.
Pokušaj transformacije dečanske crkve u džamiju
Po dogovoru obred pretvaranja crkve u džamiju trebao je započeti pred glavnim ulazom u crkvu. Ceo prostor ispred crkve zastrt je ćilimima. U sredini, na počasnim mestima, nalazili su se zapovednik vojske Tatarin i ostali velikodostojnici. Za glavnog verskog starešinu određeno je mesto pred glavnim vratima sa južne strane. Kada su trube i talambasi oglasili početak svečanosti, vojska spolja radosno jurnu unutra i ispuni sav prostor oko crkve. Tada verski starešina poče da klanja na svom mestu. Ali u tom času zemlja se zatrese i figura lava stražara sa južne strane pored prozora Svetog Georgija otkinu se, pade na glavu verskog starešine i razmrska je. Njegova krv i mozak poprskaše sve velikodostojnike oko njega.
Istovremeno je prepuknuo svod paperte, polomiše se mermerne ploče među grobovima Svetog kralja i Svete Jelene i izbi čudan plamen, koji momentalno obavi crkvu iznutra i spolja i opali Turke koji su stajali uza zid crkveni. Ovim zbivanjima pridruži se i strašna oluja sa provalom oblaka, munjama i gromovima. Jedan grom udari u polumesec na kuli, zapali municiju u njoj i kula se uz strašnu eksploziju sruši. Sa kulom se sruši i kraljeva palata.
Od provale oblaka Bistrica nadođe od brda do brda, i zajedno sa vodom koja se sjuri niz brdo više manastira, preplavi manastirsku portu i odnese sve što joj se nađe na putu. U toj katastrofi, prema sačuvanom predanju, nastradalo je mnoštvo Turaka, a vojskovođa Tatarin se spasao čudnim slučajem sa ostatkom vojske, koja se nalazila podalje od manastira. Ali i on je platio glavom, kada je bežeći iz Dečana ulazio u Peć, gde ga je po predanju ubio kapetan Leka Dukađinac, iz osvete zbog njegove namere da dečansku crkvu pretvori u džamiju. Turci su ga proglasili za svoga „sveca“, stavili mu na grob ploču sa natpisom, ozidali mu turbe i palili kandilo na njegovom grobu.
Pročitajte i ovo: Čudesno isceljenje – moć svete tajne jeleosvećenja
Spomenik sa natpisom uništen je prilikom oslobođenja ovih krajeva 1912. godine, a turbe se srušilo 1926. godine.
Izvor: TV HRAM
