Историја манастира Стањевићи

Верује се да је саграђен 1338 године а као градитељ односно ктитор овог манастира помиње се војвода Никола Стањевић.

Никола Стањевић је био великаш из доба владавине цара Душана и војвода за време владавине цара Уроша. Стањевић је носио титулу великог војводе која је заузимала високо место у хијерархији титула средњовековне Србије и био је један од најважнијих људи Србије у средњем веку.

Недалеко од манастира војвода Ђурађ Ћурашевић Црнојевић, деда Ивана Црнојевића, подигао је тврђаву Ђурђевац дворац на брду Ђурђевцу, војно утврђење са храмом посвећеном Светом Георгију.

Током турских напада, владика Данило је прешао у манастир Стањевиће и ту саградио храм који је посветио Светој Тројици. Овај храм постоји и данас. У овој светињи се и упокојио митрополит Данило 1735. године. Ту је почивао до 1856. године када je трудом књаза Данила пренесен на Цетиње. Данас му је гроб на Орловом кршу, брду изнад Цетињског манастира.

У овом манастиру је отворена свештеничка школа коју је похађао Свети Петар Цетињски. Школа је отворена 1780. године.

1839. године манастир Стањевићи је уступљен Аустрији и од тада почиње процес њиховог руинирања.

1994. године започета је обнова манастирског комплекса. Обнову је, благословом Митрополита црногорско-приморског, Амфилохија, започео јеромонах Димитрије (Благојевић), а наставио јеромонах Јефрем (Дабановић) послије упокојења оца Димитрија 2004. године.

Веб адреса: Фејсбук страница манастира Стањевићи

Локација манастира Стањевићи

Чланак Манастир Стањевићи се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Ћелија Пиперска

Према првим изворима манастир је основан у првој половини 12. века од стране великог жупана Стефана Немање. Ова тврдња се оправдава чињеницом да је манастир окружен са две значајне ископине: једна од њих је Градина, из IX века, за коју се претпоставља да је била седиште Eпископије, а друга је Дјевич град, за који се мисли да је био женски манастир. Други извори везују манастир за 17. век, тачније за 1660. годину када се на ово место доселио Свети Стефан Пиперски. Тачна година рођења Св. Стефана није позната, али се зна да је родом из Жупе Никшићке, из породице Крулановић. Замонашио се у Mанастиру Морача. Бежећи од Турака крио се седам година у Ровачкој пећини, у Трмању. Одатле је отишао у „Скендеријске предјеле“, у село Горњи Црнци у Пиперима где је и обновио поменути манастир.

Подвизавао се овде око тридесет пет година. Упокојио се 1697. године, а већ 1704. године извађене су нетрулежне мошти из земље и пренете у Цркву. Посетивши манастир 1749. г. Партеније Павловић, викарни епископ Сремско-карловачке епископије, написао је тропар и кондак Св. Стефану. О значају овог Светитеља сведочи и чињеница да је једна од четири иконе које је 1925. г. сликао Урош Предић за Капелу на Ловћену, била и икона Светог Стефана Пиперског.

Манастир током 20. века

Манастир, захваљујући свом скривеном положају у планинама избегао оштећене за време Другог светског рата. Међутим након послератног терора комунистичке партије 1945. године разрушен, када је спаљена и манастирска библиотека. Касније је манастир обновљен као женски. После земљотреса 1979. године, покренута је његова обнова која је завршена тек 1994. године. Од 1988. године у манастиру је иконописачка школа.

Оно по чему је данас овај манастир врло познат, то је манастирски мелем Стефалаз, који сестре праве већ двадесетак година. Сестре имају издавачку делатност, иконописачку радионицу, баве се и израдом бројаница, крстића, керамичких иконица и пловке за кандила. У манастиру се данас чувају свете мошти ктитора манастира, Светог Стефана Пиперског. Посетиоци могу да се поклоне овој Светињи сваког дана од 8–18 часова.

Веб сајт: www.manastirpiperi.me

Локација манастира Ћелија Пиперска

Фотографије преузете са сајта: www.manastirpiperi.me

Чланак Манастир Ћелија Пиперска се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја Цетињског манастира

Манастир је сазидао 1484. године Иван Црнојевић, владар српске средњовековне државе Зете. У то време манастир је био седиште Зетске епархије.

За време Османских освајања 1692. године манастир је разрушен до темеља. Обновио га је владика Данило недалеко од првобитне локације манастира. Том приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића и посветом Ивана Црнојевића.

Године 1712 манастир је поново претрпео разарања. Спаљен је од стране босанског везира Ахмет паше. Обновљен је 1743. године од стране тадашњег црногорског митрополита Саве Петорвића Његоша.

Поново је спаљен 1785. године од Махмуд-паше Бушатлије а обновио га је Петар I Петровић Његош.

Више пута је дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази Црква Рођења Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.

Осим моштију Светог Петра Цетињског у манастиру се чува рука Светог Јована Крститеља и четица Часног Крста на којем је био разапет Исус Христ.

Локација манастира на мапи:

Манастир је седиште Епископије црногорско-приморске а налази се недалеко од централног трга Цетиња.

Чланак Цетињски Манастир Рођења Пресвете Богородице се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Са тог места се пружа јединствен поглед на целу Боку Которску као и на делове хрватског приморја.

Црква Светог Илије

1 од 5

Верује се да је ова црквица изграђена 1600. године, међутим претпоставља се да је и старија. Црква је живописана и припада Митрополији црногорско-приморској.

Локација цркве на мапи:

Чланак Црква Светог Илије у Жвињама (Херцег Нови) се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Савина

Мањи храм посвећен Успењу пресвете Богородице је највероватније саграђен око 1030. године. Најстарији запис у коме се помиње ова црква се односи на 1648. годину.

Већи храм посвећен Успењу пресвете Богородице је саграђен између 1777. и 1799. године.

Црква посвећена Светом Сави се такође сматра веома старом. Верује се да је данашња црква некада била посвећена Светом Сави Јерусалимском, али да је касније темеље ове цркве освештао лично Свети Сава (Растко Немањић).

У манастиру се чувају веома битне реликвије из доба Немањића попут кристалног крста Светог Саве и моштију сестре цара Душана, Јелене Немањић Шубић.

У овом храму се помолио краљ Александар I Карађорђевић пре одласка у Марсеј у којем ће бити извршен атентат на њега.

Манастир Савина

1 од 10

Локација манастира Савина

Чланак Манастир Савина се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Острог

Манастир Острог у 17. веку од стране херцеговачког митрополита Василија који је касније канонизиован. Само име „Острог“ потиче од старијег облика српске речи „оштар, оштри“ – „остр, остри“.

Најстарији помен „Острога, близу Оногошта, у Горњој Зети“, налазе се у повељама напуљског краља Алфонса Петог из 1444. и 1454. године, као и код Дубровчанина Мавра Орбина, у делу „Краљевство Словена“ из 1601. године. Овај податак говори да је манастир постојао и пре изградње од стране Светог Василија Острошког.

Верује се да је саграђен још у давнијим временима, која су претходила кнезу Властимиру и сину му Будимиру (Мутимиру), под којим су Преподобни Кирило и Методије и њихови ученици крстили Србе око 859. године. За време Властимировића, касније Немањића, па, потом, и Балшића Острог-град у „горњо-зетској“ крајини 14. века, наставио је да живи у функцији пограничног утврђења све док није струшен од стране Турака.

Два века касније у испосничким пећинама Преподобног Исаије од Оногошта озидана је црква Часног крста а у међувремену је обновљена и стара пећинска црквица Вавењеда Пресвете Богородице. Доласком Светог Василија који је обилазио места погодна за испоснички живот и тражио своје ново митрополитско седиште изабрао је ове тешко приступачне испоснице за изградњу будућег манастира. Ово ће касније бити део Горњег манастира.

Језгро Доњег манастира је створено захваљујући Светом Василију.  Откупљујући земљу од сељака побринуо се да житељи манастира имају изворе хране и приходе. Владика је уједно подигао један конак за млађе калуђере. Црква Свете Тројице која се налази у средишту Доњег манастирског комплекса, задужбина је  архимандрита Јосифа Павићевића из 1824. године. Подигнута је по благослову тадашњег Митрополита Црне Горе, Петра I Петровића Његоша и уз велику помоћ парохијана Бјелопавловића и Пјешиваца.

Манастир Острог данас спада у најпосећеније манастире у југоисточној Европи и у њега долазе верници свих религија из разних крајева света.

Веб сајт: manastirostrog.com

Чланак Манастир Острог се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Ждребаоник

О манастиру не постоје писани документи. Према народним предањима манастир се везује за Немањиће и период 13. века. Верује се да је изграђен на темељима метоха манастира Морача.

Постоје две верзије о имену овог манастира. По једној верзији Немањићи су овде узгајали коње а према другој име се везује за стару словенску реч ждребје која означава плодну црквену земљу. Према старом Душановом законику властелин је био дужан да свештеницима који немају земље преда ждребје – у преводу три плодне њиве. Отуда би се назив Ждребаоник могао превести и као плодна земља.

Током историје манастир је неколико пута био паљен и рушен. Прво 1612. године од стране Мехмед паше, затим 1714 од Нуман-паше Ћуприлића, а последње разарање од Турака је претрпео 1876. године од стране Сулејман-Хусни паше.

Данас је то женски манастир у коме се од 1920. године чувају мошти другог српског архиепископа Арсенија Сремца, наследника Светог Саве на месту Архиепископије. Осим мошти Светог Арсенија у манастиру се налази и део моштију Свете Преподобномученице Февроније, хришћанске светитељке која је живела у трећем веку.

Локација манастира Ждребаоник

Манастир је удаљен 17 километара од чувеног манастира Острог.

Чланак Манастир Ждребаоник се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Морача

Ктитор манастира је Стефан Вукановић Немањић, син краља Вукана и унук великог жупана Стефана Немање. Изграђен је давне 1252. године а сам датум градње и њен ктитор су наведени у натпису на надвратнику западног портала. У храму се налази и велики камени саркофаг – гробница, у којој је вероватно сахрањен ктитор Манастира, кнез Стефан. Осим мошти ктитора у манастиру се налазе и мошти светог Харалампија, тачније десна рука. За овог свештеномученика се верује да је умро у својој 113 години живота.

Доласком Турака на ове просторе манастир је спаљен 1505. године. Био је напуштен све до 1565. или 1570. године када је обновљен, под патронатом игумана Томе и Вукића Вучетића. Последњи напад Османлија на овај манастир десио се 1877. године али је том приликом манастир одбрањен од напада. Данашњи изглед манастира потиче из 1935. године када је учињена знатна рестаурација.

Фрескопис манастира Морача

У Морачи се налази и једна од најлепших и најзначајнијих иконописаних целина код нас. Стари живопис, из 1252. године, који је некада прекривао све зидове цркве, сачувао се сада само у ђаконикону, и то у лошем стању. Посебну вредност манастира чине фреске посвећене пророку Илији. Међу њима, има и оних из 13 века, као што су надалеко чувена „Гавран храни пророка Илију“, затим „Помазивање царева и пророка“, „Рођење Јована крститеља“ и др.

Поменута фреска ,,Гавран храни пророка Илију” је на светској изложби икона 1952. године у Паризу награђена високим другим местом.

Сматра се да манастир има једну од најзначајнијих збирки икона у Црној Гори и Србији. Иконе настале у 13 и 18 веку припадају реду најлепших дела тог времена.

Манастирски комплекс се састоји од саборне цркве Успења Богородице, мале цркве Светог Николе и зграда конака. Испод манастира Морача је водопад Светигора, који са висином од 40 метара спада у један од најлеших у Црној Гори.

У манастиру се налази рука светог Харалампија.

Локација манастира Морача

У близини манастира планирана је изградња акумулације за хидроцентралу чија градња може да угрози сам локалитет манастира.

Чланак Манастир Морача се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.