Историја манастира Забел

Забел је један од најстаријих православних светилишта у северном делу Северне Македоније. Верује се да је црква Пресвете Богородице у Забелу саграђена 1330. године. Према народном предању овај манастир је задужбина кнеза Лазара. Као и многи манастири у овом делу Балкана за време Отоманске владавине и овај манастир је потпуно срушен.

Легенда о обнови манастира Забел

Једна легенди која се вековима преноси препричавањем с колена на колено и данас живи у народу ових крајева. Неком сељаку који је живео недалеко од манастира, у сну је „казано“ да је у једном од три гроба у олтару налази скривено богатство са којим треба обновити стари манастир. По причи сељак је заиста пронашао скривено – злато. Након тога је отишао код игумана манастира Пресвете Богородице у селу Матејче, да затражи благослов и сагласност из Цариграда да дозволе да обнови светињу. И, би благослов, каже се у очуваној причи из легенде. Обнова је почела 1852. године и на темељима старе цркве за четири године изграђен је нови храм. Неимари су поставили и олтар. Но, није се стигло да се заврши фреско-живопис и комплетно унутрашње уређење.

На почетку Првог светског рата бугарски окупатори су опљачкали и демолирали манастир. Године 1924. у манастиру су живели руски калуђери избеглице, којима је он дат на управу. Како након њих није било нових монаха, небрига и запуштеност довели су до урушавања конака, помоћних објеката и манастирске капије.

Прочитајте и ово: Скопска Црна гора и њене светиње сачувале српске корене у Северној Македонији

Некада су се ту укрштали многи путеви па су у манастир долазили верници или путници-намерници. Најчешће из Србије, који су ноћили у конацима. Са поседима плодне земље и густом шумом, манастир је био један од најбогатијих у овом крају. Међутим опстанак овог манастира је данас веома угрожен.

Последњих десетак година Општина Старо Нагоричане поводом празника Успења Пресвете Богородице организује велику мото трку у близина манастира. Ову већ традиционалну манифестацију посети неколико хиљада људи, углавном младих. То је допринело популаризацији самог места.

Локација манастира Забел

Чланак Манастир Забел се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Матејча

Према најстаријим натписима на грчком језику сматра се да је подигнут у 11. веку у време Исака Комнина, првог византијског цара из династије Комнина. Средином 14. века почета је обнова овог манастира од стране цара Душана, а завршена је од стране његовог сина Цара Уроша негде око 1357. године. Након обнове манастир је и постао задужбина цара Уроша и његове супруге Јелене Страцимировић. Манастир је у то време био познат јер је у њему живео и стварао српски композитор духовне музике са краја 15. века, Исаија Србин. После доласка Османлија манастир је почео да пропада. Његовом рушењу допринело је и скидање оловног крова током 18. века који је био искоришћен за покривање Ески џамије у Куманову. Током балканских ратова манастир је поново ушао у састав тадашње Краљевине Србије. Између два светска рата манастир је обновљен али је том приликом порушена првобитна мања црквица. Након Другог светског рата је одрађена нова рестаурација која је завршена 1960. године.

Оштећене фреске у манастиру Матејча

1 од 4

Манастир је поново оштећен 2001. године од стране албанских терориста који су током краткотрајне побуне манастир користили као штаб и центар за обуку.Том приликом су оштећене готово све фреске унутар манастира. Данас у селу Матејча које је већински настањено Албанцима (око 85%) живи око 350 становника српске националности (10%).

 Локација манастира Матејча

Чланак Манастир Матејча се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Свети Никита

Историјских података о манастиру нема много али се сматра се да је манастир саградио српски краљ Милутин у 14. веку. Највише о првим вековима постојања манастира се може сазнати на основу повеља којом су Светом Никити различитим поводима издали краљ Милутин и византијски цареви Андроник II и Михаило IX.

Да је манастир постојао и пре српског освајања Скопља 1282. године, и обнове од стране краља Милутина, јасно указује један пасус из изгубљене краљеве повеље о прилагању Светог Никите Хрусијском пиргу. Пошто се о Милутиновим прецима говори у множини проистиче да су бар двојица краљевих претходника на српском престолу били приложници Светог Никите. Сматра се да су пре краља Милутина ову област контролисали Стефан Немања и краљ Стефан Првовенчани.

Према подацима из повеља Михаила IX и краља Милутина долази се до закључка да је манастир основао неки српски владар који је држао Скопље. То би највероватније могао бити Стефан Немања.

Међутим, не треба искључити ни могућност да су преци краља Милутина били само приложници или обновитељи манастира а да је оснивач манастира био неко од византијских владара или великодостојника из 11. или 12. века.

Како је у средњем веку ова област често мењала владаре верује се да је и манастир у једном тренутку доживео разарање. Углавном у време када је краљ Милутин запосео овај крај верује се да је манастир затекао у рушевинама. Од својих архитеката захтевао да се изгради потпуно нов манастир из темеља. Обнављајући манастир Светог Никите, краљ Милутин му је дао бројне поседе, углавном у околини Скопља. Сви они су били пописани у изгубљеној краљевој повељи манастиру, а затим и у хрисовуљама византијских царева Андроника II и Михаила IX, издатим на Милутинову молбу.

Крајем 14. века, током турских освајања манастир је тешко оштећен. Неколико деценија касније бива обновљен. Тек  током 19. века су изграђени конаци и други помоћни објекти.

Чудотворни камен у манастиру Свети Никита

Унутар манастира се налази камен за који се верује да је чудотворан. Кажу да ко стане на камен, прекрсти се, помоли и изговори шта га мучи да ће му се жеља испунити. Разлог ове моћи у камену се крије у моштима које се налазе испод њега за које се верује да помажу да се верник уз молитву повеже са Светим Никитом и Богом. Чести посетиоци овог манастира су млади парови који не могу да имају деце, те деца и студенти који имају проблема са учењем. Парови који дуго нису имали децу често у захвалност Светом Никити својој деци управо дају то име.

Занимљиво је да су не тако ретко на овај камен стајали и посланици да се помоле пре избора. Сматра се чак да се испод камена налази урезани потпис краља Милутина и једног патријарха, као и један златан крст, чија величина није позната.

Локација манастира Свети Никита

Чланак Манастир Свети Никита се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Историја манастира Свети Илија у Бањанима

Сама манастирска црква датира из времена владавине Немањића. Верује се да је изграђена у 14. веку. Ова једнобродна сакрална грађевина је уклесана у стену па се понекад због свог положаја убраја у пећинске цркве. Доказ да потиче из 14. века показују и два слоја фреско-живописа који се налазе у њеној унутрашњости.

Уз манастир је сахрањен војвода Спасо Призренац један од вођа српског народа из Скопске Црне Горе. Погинуо је током сукоба са турском војском 1904 године.

Данас се у манастиру не одржавају редовна манастирска богослужења. За сада је претворен у музеј који је део излетичких дестинација за локално становништво и туристе из Скопља и околине. Најпосећенији је 2. августа, за време Илиндана. Манастир Свети Илија Горњи је део области која је позната „Скопска Црна Гора“.

Локација манастира Свети Илија

Смештен је на надморској висини од око 640 метара а до манастира се може доћи узаним асфалтираним путем који се завршава пред манастирским вратима. Манастир Свети Илија има веома уређено и лепо двориште, као и велики конак, који је могуће изнајмити и у њему боравити.

Чланак Манастир Свети Илија (Бањани) се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.

Према натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала, цркву Светог Ђорђа је саградио краљ Милутин 1312/13. године на темељима старије цркве. У овом манастиру се Стефан Дечански 1330. године, пред чувену победоносну битку код Велбужда са бугарским царем Михаилом Шишманом, молио пред иконом Светог Ђорђа.

Бугари су 1917. године око цркве и унутар ње копали до два метра дубине, тражећи гроб цара Михаила Шишмана, који је погинуо у бици код Велбужда 1330. године.

Дуго је овај манастир био у лошем стању. Тек је 1932 године обновљен на захтев митрополита скопског Варнаве, будућег патријарха. Фрескописи цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану је дело врхунских средњовековних сликара Михајла и Еутихија. Сматрају се једним од најлепших и највреднијих у православним храмовима на Балкану.

И данас је ова црква угрожена и у њу само по потреби долази свештеник Македонске православне цркве.

Чланак Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану (Куманово) се појављује прво на ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА.