<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Valjevska eparhija Srpske pravoslavne crkve | Putevima pravoslavlja</title>
	<atom:link href="https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/valjevska-eparhija/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://putevimapravoslavlja.info/kategorija/valjevska-eparhija/</link>
	<description>Посетите српске манастире и цркве</description>
	<lastBuildDate>Mon, 03 Aug 2020 09:15:49 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.4</generator>
	<item>
		<title>Манастир Ћелије код Ваљева</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-celije-kod-valjeva/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-celije-kod-valjeva/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 01 Aug 2020 12:52:02 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Ваљевска епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Ваљево]]></category>
		<category><![CDATA[Женски манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Илија Бирчанин]]></category>
		<category><![CDATA[Јован Златоусти]]></category>
		<category><![CDATA[Јустин Поповић]]></category>
		<category><![CDATA[Николај Велимировић]]></category>
		<category><![CDATA[Ћелије]]></category>
		<category><![CDATA[Хаџи Рувим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://putevimapravoslavlja.info/?p=3320</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Ћелије се налази на око 6 километара од Ваљева и припада епархији Ваљевској. Смештен не на левој обали реке Градац у атару села Лелић. Манастир је окружен брдима и сакривен у котлини реке Градац. Историја манастира Ћелије Прецизно време настанка манастира није познат. Народно предање манастир везује за време краља Драгутина (1281-1316). За време [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-celije-kod-valjeva/">Манастир Ћелије код Ваљева</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Ћелије се налази на око 6 километара од Ваљева и припада <a href="/kategorija/valjevska-eparhija/">епархији Ваљевској</a>. <strong>Смештен не на левој обали реке Градац у атару села Лелић.</strong> Манастир је окружен брдима и сакривен у котлини реке Градац.</p>
<h3>Историја манастира Ћелије</h3>
<p>Прецизно време настанка манастира није познат. Народно предање манастир везује за време краља Драгутина (1281-1316).</p>
<p>За време турског ропства манастир је често био рушен и паљен. <strong>Духовници овог манастира су често били истакнуте вође против турског ропства</strong> те из тог разлога овај манастир је често био мета турских одмазди.</p>
<p>У XVIII веку Манастир игра значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез <strong>Алекса Ненадовић</strong> и војвода <strong>Илија Бирчанин</strong> (чији се гроб до данас налази у порти манастирске цркве) беху међу првима посечени од дахија, а заједно са њима и <strong>архимандрит Рафаило</strong>, познатији у народу као <a href="/tag/hadzi-ruvim/">Хаџи – Рувим</a>, који пострада мученички за веру Христову. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије.</p>
<figure id="attachment_3328" aria-describedby="caption-attachment-3328" style="width: 714px" class="wp-caption alignnone"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-full wp-image-3328" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-ilije-bircanina.jpg" alt="grob ilije bircanina" width="714" height="831" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-ilije-bircanina.jpg 714w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-ilije-bircanina-258x300.jpg 258w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-ilije-bircanina-640x745.jpg 640w" sizes="(max-width: 714px) 100vw, 714px" /><figcaption id="caption-attachment-3328" class="wp-caption-text">Гроб Илије Бирчанина</figcaption></figure>
<p>У 19. веку у Ћелијама се оснива <strong>једна од првих основних школа</strong> за време Милоша Обреновића. У овој школи је <a href="/danas-se-obelezava-praznik-svetog-nikolaja-zickog-i-ohridskog/">Свети Владика Николај Велимировић</a> научио прва слова.</p>
<p>Манастир је познат по томе што је у њему живео архимандрит др <a href="/danas-se-slavi-prepodobni-justin-celijski/">Јустин Поповић</a> (1894 — 1979), <strong>свети Ава Јустин</strong>, Велики Светионик Ћелијски, Свесрпски и Свеправославни, чији се гроб налази на јужној страни олтара, а по чијој жељи, гроб нема другог споменика осим овећег каменог Крста и цвећа на хумци.</p>
<figure id="attachment_3327" aria-describedby="caption-attachment-3327" style="width: 719px" class="wp-caption alignnone"><img decoding="async" class="size-full wp-image-3327" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-justina-celijskog.jpg" alt="grob justina celijskog" width="719" height="696" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-justina-celijskog.jpg 719w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-justina-celijskog-300x290.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/grob-justina-celijskog-640x620.jpg 640w" sizes="(max-width: 719px) 100vw, 719px" /><figcaption id="caption-attachment-3327" class="wp-caption-text">Гроб Јустина Поповића</figcaption></figure>
<p>Манастир Ћелије је 1837. године претворен у парохијску цркву, што је остао до 1928, када су одлуком Светог Архијерејског Сабора претворен у <a href="/tag/zenski-manastiri/">женски манастир</a>.</p>
<p>Под управом <strong>игуманије Гликерије Јањић</strong> од 1962. године Манастир доживљава прави економски и духовни процват. Подигнута је дивна зграда конака у српско – византијском стилу, са капелом посвећеном Св. Јовану Златоусту; и исто таква народна трпезарија, као и многе друге потребите просторије и конаци; а круна свега је реновирање манастирске цркве са новоподигнутим звоником, и <strong>оснивање Духовне библиотеке „Отац Јустин“ у Ваљеву</strong>.</p>

<a href='https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/celije-scaled.jpg'><img decoding="async" width="150" height="150" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/celije-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="celije" /></a>
<a href='https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/celije-valjevo-scaled.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/celije-valjevo-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="celije kod valjeva" /></a>
<a href='https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/manastir_celije-scaled.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/manastir_celije-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="manastir celije" /></a>
<a href='https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/nova_crkva_celije-scaled.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/nova_crkva_celije-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="nova crkva celije" /></a>
<a href='https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/celije-kod-valjeva.jpg'><img loading="lazy" decoding="async" width="150" height="150" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/celije-kod-valjeva-150x150.jpg" class="attachment-thumbnail size-thumbnail" alt="celije kod valjeva" /></a>

<p><strong>Најстарија икона у манастиру је икона Сабора Светих Архангела</strong>, заштитника овог светог храма, а потиче из времена пре 1798. године, јер је тада приложена манастиру.</p>
<p>Сваке године, од 1996. на реци Градац, по угледу на крштење Господа Христа у Јордану, Манастир организује саборно крштење, уз присуство већег броја духовника и свештеника, где се крштава на стотине душа од 7 (месеци) до 77 (година.</p>
<p>До манастира са главног пута се може доћи <strong>степеницама које имају више од 900 степеника.</strong> Спуштајући се степеницама успут наилазите на неколико православних поука постављених поред. За оне који не воле напорније пешачење до манастира се можете спустити кривудавим путем.</p>
<figure id="attachment_3333" aria-describedby="caption-attachment-3333" style="width: 1213px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-3333" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/stepenice-kod-manastira-celije.jpg" alt="stepenice kod manastira celije" width="1213" height="635" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/stepenice-kod-manastira-celije.jpg 1213w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/stepenice-kod-manastira-celije-300x157.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/stepenice-kod-manastira-celije-1024x536.jpg 1024w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/stepenice-kod-manastira-celije-768x402.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2020/08/stepenice-kod-manastira-celije-640x335.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 1213px) 100vw, 1213px" /><figcaption id="caption-attachment-3333" class="wp-caption-text">Степенице до манастира Ћелије</figcaption></figure>
<p><strong>Веб сајт манастира: <a href="https://celije.org.rs/" target="_blank" rel="noopener noreferrer">celije.org.rs</a></strong></p>
<h3>Локација манастира Ћелије</h3>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" tabindex="0" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m14!1m8!1m3!1d54386.85857151163!2d19.88791818527927!3d44.24089192911399!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x0%3A0xd4182a92e0c888b0!2z0JzQsNC90LDRgdGC0LjRgCDQi9C10LvQuNGY0LU!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1596284979979!5m2!1ssr!2srs" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen" aria-hidden="false"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-celije-kod-valjeva/">Манастир Ћелије код Ваљева</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-celije-kod-valjeva/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Црква Светог Пантелејмона на Дивчибарима</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-pantelejmona-na-divcibarima/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-pantelejmona-na-divcibarima/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 11 Feb 2019 09:25:49 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Ваљевска епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Ваљево]]></category>
		<category><![CDATA[Дивчибаре]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Пантелејмон]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=1866</guid>

					<description><![CDATA[<p>Црква Светог Пантелејмона на Дивчибарама се налази на планини Маљен, на територији града Ваљева. Припада Епархији ваљевској Српске православне цркве. Историјат цркве Светог Пантелејмона Не постоје подаци у историји да је на Дивчибарама постојала црква, тако да је, око 1930. године, прва иницијатива за подизање цркве потекла од протојереја Милана Трипковића. На Пантелијевдан 9. августа [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-pantelejmona-na-divcibarima/">Црква Светог Пантелејмона на Дивчибарима</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>Црква Светог Пантелејмона на Дивчибарама се налази на планини Маљен, на територији града Ваљева.</strong> Припада <a href="/kategorija/valjevska-eparhija/">Епархији ваљевској</a> Српске православне цркве.</p>
<h3>Историјат цркве Светог Пантелејмона</h3>
<p>Не постоје подаци у историји да је на Дивчибарама постојала црква, тако да је, око 1930. године, прва иницијатива за подизање цркве потекла од протојереја Милана Трипковића.</p>
<p><strong>На Пантелијевдан 9. августа 1995. године освештано је земљиште за градњу прве дивчибарске цркве и на њему је подигнут крст.</strong> Црква је изграђена на простору који се налази на левој обали потока Жујана, између две чесме, на месту где се од 1926. године одржавао народни вашар на дан Светог Пантелејмона. Извориште прве чесме узводно је, према предању, оградила кнегиња Љубица, жена кнеза Милоша.</p>
<figure id="attachment_1868" aria-describedby="caption-attachment-1868" style="width: 843px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-1868 size-full" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/Divcibarska_Crkva.jpg" alt="Divcibarska_Crkva" width="843" height="556" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/Divcibarska_Crkva.jpg 843w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/Divcibarska_Crkva-300x198.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/Divcibarska_Crkva-768x507.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/02/Divcibarska_Crkva-640x422.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 843px) 100vw, 843px" /><figcaption id="caption-attachment-1868" class="wp-caption-text">Дивчибарска црква Светог Пантелејмона &#8211; фото Википедија</figcaption></figure>
<p>Зидање храма је почело у лето 1998. године, а 2000. године, постављен крст на његову куполу и прослављено свођење слемена.</p>
<p>Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије освештао је на дан светог Пантелејмона 2001. године дивчибарску цркву. Након освештања цркве одржана је у њој на Преображење, 19. августа исте године прва литургија са првим причешћивањем верника.</p>
<p>У троновима се налазе мошти светог Пантелејмона, свете Петке, светог Николаја Жичког-Лелићког, као и воздух (покривач освећених дарова) светог Василија Острошког.</p>
<p><strong>Ова црква данас представља духовно обележје овог лепог туристичког краја.</strong> Готово сваки гост на Дивчибарима обавезно обиђе ову прелепу цркву. Дивчибаре су од Ваљева удаљене око 40-так километара и 107 км од Београда.</p>
<h3>Локација цркве Светог Пантелејмона</h3>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d79343.2926547966!2d19.94595164769305!3d44.11096898476224!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4759dda1cf57acdf%3A0xe62507c53696addc!2z0KbRgNC60LLQsCDQodCy0LXRgtC-0LMg0J_QsNC90YLQtdC70LXRmNC80L7QvdCw!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1549660308795" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-pantelejmona-na-divcibarima/">Црква Светог Пантелејмона на Дивчибарима</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-pantelejmona-na-divcibarima/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Црква Рођења Пресвете Богородице у селу Новаци (Уб)</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-rodjenja-presvete-bogorodice-u-selu-novaci-ub/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-rodjenja-presvete-bogorodice-u-selu-novaci-ub/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 15 Jan 2019 10:10:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Ваљевска епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Андреј Васиљевич Биценко]]></category>
		<category><![CDATA[Рођење Пресвете Богородице]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=1723</guid>

					<description><![CDATA[<p>У шумовитом пределу села Новаци у општини Уб смештена је Црква посвећена рођењу Пресвете Богородице. Црква припада Епархији ваљевској. Историја Цркве у Новацима Црква је саграђена 1857. године на месту старије манастира за који се верује да је изграђен почетком 18. века. Опстала је толико дуго нетакнута иако је читав крај неколико пута разаран од [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/crkva-rodjenja-presvete-bogorodice-u-selu-novaci-ub/">Црква Рођења Пресвете Богородице у селу Новаци (Уб)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>У шумовитом пределу села Новаци у општини Уб смештена је Црква посвећена рођењу Пресвете Богородице. Црква припада <a href="/kategorija/valjevska-eparhija/">Епархији ваљевској</a>.</p>
<h3>Историја Цркве у Новацима</h3>
<p>Црква је саграђена 1857. године на месту старије манастира за који се верује да је изграђен почетком 18. века. Опстала је толико дуго нетакнута иако је читав крај неколико пута разаран од стране Турске, Аустроугарске и касније Немачке војске.</p>
<p><strong>Ова црква је јединствена по чувеним фрескама познатог руског иконописца Андреја Васиљевича Биценка.</strong> <strong>Наиме овај храм поседује нешто што нема ниједан храм у Србији и по чему је овај храм уврштен у светске енциклопедије.</strong><br />
Руски иконописац је у овој цркви осликао композицију на којој Христос суботом хода кроз житна поља, кида жуто класје и дели га апостолима. Ова позната прича из Јеванђеља готово је непозната на црквеним фрескама.</p>
<figure id="attachment_1725" aria-describedby="caption-attachment-1725" style="width: 705px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-full wp-image-1725" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/01/crkva_selo_Novaci.jpg" alt="crkva_selo_Novaci" width="705" height="469" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/01/crkva_selo_Novaci.jpg 705w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/01/crkva_selo_Novaci-300x200.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2019/01/crkva_selo_Novaci-640x426.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 705px) 100vw, 705px" /><figcaption id="caption-attachment-1725" class="wp-caption-text">Фото: Sputnik / Аутор: Слободан Иветић</figcaption></figure>
<p>Ова црква је одувек била место окупљања локалног становништва тамнавске регије. Данас се ова црква, иако преживела много тога кроз историју, налази у стању приличног пропадања. Током последњих пар година мештани и добротвори су помагали обнови ове цркве.</p>
<h3>Локација цркве:</h3>
<p>Црква Рођења Пресвете Богородице се налази неких 500 метара од регионалног пута Коцељева &#8211; Уб. Удаљена је 16 km од градског насеља Уб, око 49 km од Ваљева, 46 km од Обреновца и око 76 km од Београда.</p>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d182264.21850202463!2d19.907841414680075!3d44.45616432031079!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x475a20534bc3b797%3A0x18f37e46ae6a4029!2z0KbRgNC60LLQsCDQoNC-0ZLQtdGa0LAg0J_RgNC10YHQstC10YLQtSDQkdC-0LPQvtGA0L7QtNC40YbQtSwgMTAxYiwg0J3QvtCy0LDRhtC4!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1547389258874" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/crkva-rodjenja-presvete-bogorodice-u-selu-novaci-ub/">Црква Рођења Пресвете Богородице у селу Новаци (Уб)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-rodjenja-presvete-bogorodice-u-selu-novaci-ub/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Јовања (околина Ваљева)</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-jovanja-okolina-valjeva/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-jovanja-okolina-valjeva/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 13 Oct 2018 09:22:42 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Ваљевска епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Мушки манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Јован Крститељ]]></category>
		<category><![CDATA[Споменици културе]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=949</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Јовања, са храмом посвећеним светом Јовану Крститељу, налази се у истоименом селу на само три стотине метара од пута који води од Ваљева према Бајиној Башти. Манастир припада Епархији ваљевској и представља непокретно културно добро од великог значаја. Историја манастира Јовања Нема поузданих извора када је подигнут манастир, иако се верује да је највероватније [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-jovanja-okolina-valjeva/">Манастир Јовања (околина Ваљева)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Јовања, са храмом посвећеним светом Јовану Крститељу, <strong>налази се у истоименом селу</strong> на само три стотине метара од пута који води од Ваљева према Бајиној Башти. Манастир <strong>припада Епархији ваљевској и представља непокретно културно добро</strong> од великог значаја.</p>
<h3>Историја манастира Јовања</h3>
<p>Нема поузданих извора када је подигнут манастир, иако се верује да је највероватније <strong>почетком 15. или 16. века.</strong> У првој половини 18. века у манастиру је постојала богословска школа, да би 1788. године Турци запалили манастир. Почетком 19. века претворен је у мирску цркву.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-951" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastir-jovanja-okolina-valjeva.jpg" alt="manastir jovanja okolina valjeva" width="960" height="960" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastir-jovanja-okolina-valjeva.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastir-jovanja-okolina-valjeva-150x150.jpg 150w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastir-jovanja-okolina-valjeva-300x300.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastir-jovanja-okolina-valjeva-768x768.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/10/manastir-jovanja-okolina-valjeva-640x640.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 960px) 100vw, 960px" /></p>
<p>Манастирска црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе, која припада упрошћеном рашком стилу. Делови сачуваног живописа приказују неке сцене из Великих празника и стојеће фигуре, а на западном зиду, у првобитном изгледу храма где је доминирао трем, био је насликан Страшни суд.</p>
<p>Игуман манастира је архимандрит Михаило (Биковић) (1972). Његов 16. година млађи брат је Милош Биковић познати глумац.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Веб адреса:  <a href="https://www.facebook.com/jovanjamanastir/" target="_blank" rel="noopener">Фејсбук страница манастир Јовања</a></strong></p>
<h3>Локација манастира Јовања</h3>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d108716.12924184639!2d19.763970719034546!3d44.2742134425787!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x0%3A0x39ca08aa604313b6!2sManastir+Jovanja!5e0!3m2!1sbs!2srs!4v1539421817945" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-jovanja-okolina-valjeva/">Манастир Јовања (околина Ваљева)</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-jovanja-okolina-valjeva/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Црква Светог Духа у Обреновцу</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-duha-u-obrenovcu/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-duha-u-obrenovcu/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 25 Sep 2018 20:49:43 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Ваљевска епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Дух]]></category>
		<category><![CDATA[Споменици културе]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=814</guid>

					<description><![CDATA[<p>Црква у Обреновцу је посвећена Силаску Светог Духа на апостоле. Припада епархији ваљевској. Саграђена је 1868. године и налази се под заштитом као непокретно културно добро. Прва црква у Палежу (некадашњи назив Обреновца) се помиње из периода 1824. године и она се налазила 40 метара удаљена од садашње. Садашња црква је сазидана 1868. године, а [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-duha-u-obrenovcu/">Црква Светог Духа у Обреновцу</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>Црква у Обреновцу је посвећена Силаску Светог Духа на апостоле</strong>. Припада <a href="/kategorija/valjevska-eparhija/">епархији ваљевској</a>. Саграђена је 1868. године и налази се под заштитом као непокретно културно добро. Прва црква у Палежу (некадашњи назив Обреновца) се помиње из периода 1824. године и она се налазила 40 метара удаљена од садашње.</p>
<p>Садашња црква је сазидана 1868. године, а материјал старе цркве је пренесен у Барич и тамо је од њега подигнута баричка црква. На дан Светог Илије 1868. у обреновачкој цркви је служена прва Света Литургија. Освећење је извршио блаженопочивши митрополит Инокентије 1898. године.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-816" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu.jpg" alt="crkva_u_obrenovcu" width="800" height="600" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu.jpg 800w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu-300x225.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu-768x576.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu-80x60.jpg 80w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu-245x184.jpg 245w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu-260x195.jpg 260w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/09/crkva_u_obrenovcu-640x480.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 800px) 100vw, 800px" /> <strong>За време Првог светског рата</strong>, у септембру 1915., торањ је на свом доњем делу непријатељским гранатама био јако оштећен. Две гранате су погодиле торањ, а једна северни део над олтаром. Тако оштећен, торањ је остао усправно наредних осам година, до 1923. када су га обреновчани уз помоћ села Забрежја, Белог Поља и Рвата, са нешто помоћи државе и дарованим прилозима поправили.</p>
<p>Током Другог светског рата је поново била оштећена. Неколико година касније, тачније 1951. године отпочела је нова поправка и доградња цркве. У обреновачкој цркви се поред нових чувају и иконе из прве палешке цркве, као и неколико богослужбених књига из 18. и 19. века.</p>
<p><strong>Веб сајт: <a href="http://crkvauobrenovcu.rs/" target="_blank" rel="noopener noreferrer nofollow">crkvauobrenovcu.rs</a></strong></p>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d11351.976773147117!2d20.20261590637246!3d44.65847029591672!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x475a1462e297d82f%3A0xf8a8543e387ccdb9!2sCrkva+Svetog+Duha!5e0!3m2!1sbs!2srs!4v1537908305272" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-duha-u-obrenovcu/">Црква Светог Духа у Обреновцу</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/crkva-svetog-duha-u-obrenovcu/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Манастир Боговађа</title>
		<link>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bogovadja/</link>
					<comments>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bogovadja/#comments</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[Bane]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 21 Aug 2018 20:43:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Ваљевска епархија]]></category>
		<category><![CDATA[Деспот Стефан Лазаревић]]></category>
		<category><![CDATA[Женски манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Лековита изворишта]]></category>
		<category><![CDATA[Свети Ђорђе]]></category>
		<category><![CDATA[Споменици културе]]></category>
		<category><![CDATA[Средњевековни манастири]]></category>
		<category><![CDATA[Хаџи Рувим]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://putevimapravoslavlja.info/?p=562</guid>

					<description><![CDATA[<p>Манастир Боговађа је женски манастир који припада Епархији ваљевској. Налази се у селу Боговађа удаљеном 6 километара од Лајковца. Порекло назива манастира има два тумачења. Прво је да је Бог тај који вади из невоље &#8211; ,,Бого Вађа“ а друго по извору лековите воде, познате као &#8222;Богова вода&#8220; која је према народном веровању помаже у [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bogovadja/">Манастир Боговађа</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Манастир Боговађа је <strong><a href="http://putevimapravoslavlja.info/tag/zenski-manastiri/">женски манастир</a> који припада Епархији ваљевској</strong>. Налази се у селу Боговађа удаљеном 6 километара од Лајковца. <strong>Порекло назива манастира има два тумачења</strong>. Прво је да је Бог тај који вади из невоље &#8211; ,,Бого Вађа“ а друго по извору лековите воде, познате као &#8222;Богова вода&#8220; која је према народном веровању помаже у лечењу разних болести, посебно очију. Манастир је посвећен <a href="http://putevimapravoslavlja.info/tag/sveti-djordje/">Светом Георгију</a>.</p>
<h2>Историја манастира Боговађа</h2>
<p>Не постоје тачни подаци када је првобитна црква подигнута, нити које био ктитор. <strong>Претпоставља се ипак да је Деспот Стефан Лазаревић</strong> почетком XV века могао бити ктитор првобитног манастира Боговађе.</p>
<p>По народном предању у Боговађи се упокојио син Деспота Ђурђа Бранковића, Гргур Слепи као и монах Герман 1458. годину дана пре пада Српске Деспотовине. Управо се са падом деспотовине догодило прво разарање овог манастира.</p>
<p><strong>1545. године отац Мардарије</strong> из Бијелог Поља <strong>је обновио овај манастир</strong>, о чему сведочи писани запис на једној страници такозваног ,,Дабиног јеванђеља“ које се чува у овом манастиру. Тадашњи ктитори су били кнезови Јован и Павле Велимировић, спахије из села Јабучја. У запису се наводи да се црква подиже у славу и похвалу Светом и Славном Великомученику Георгију.</p>
<p>Према наредним записима наводи се да је Боговађа <strong>у време Кочине крајине 1788. године спаљена и струшена од стране Турака.</strong> У периоду од 1791-1794 године манастир се обнавља заслугом Хаџи Рувима, Хаџи Ђере и Василија Петровића. Нова црква је освештана 1795. од стране ваљевског митрополита Данила. Том приликом је Хаџи Рувим постављен за архимандрита а Василије Петровић за игумана Боговађе. Тада је црква украшена новим иконостасом у чијој изради је учествовао и Хаџи Рувим.</p>
<h4>Ко је био Хаџи Рувим?</h4>
<p>Хаџи Рувим је <strong>један од најписменијих духовника свога времена</strong>, народни бранилац и изузетна личност Цркве на прелазу из XVIII у XIX век.</p>
<figure id="attachment_566" aria-describedby="caption-attachment-566" style="width: 749px" class="wp-caption alignnone"><img loading="lazy" decoding="async" class="wp-image-566 size-full" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Hadzi-Djero-i-Hadzi-Ruvim.jpg" alt="Hadzi Djero i Hadzi Ruvim" width="749" height="600" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Hadzi-Djero-i-Hadzi-Ruvim.jpg 749w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Hadzi-Djero-i-Hadzi-Ruvim-300x240.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Hadzi-Djero-i-Hadzi-Ruvim-640x513.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 749px) 100vw, 749px" /><figcaption id="caption-attachment-566" class="wp-caption-text">Архимандрит Хаџи Рувим (седи) и игуман Хаџи Ђера &#8211; Фото Википедија.орг</figcaption></figure>
<p>Сакупљао је књиге за манастирску библиотеку и позајмљивао их на читање световним лицима. Како је волео да бележи догађаје из свог времена <strong>за собом оставио велики број врло вредних историјских записа из београдског и ваљевског округа.</strong> Његови записи су драгоцени између осталог и због података о ратним дешавањима, које је и сам преживео, као и подацима о последицама које је рат произвео. Овде се посебно истиче тачан попис изгорелих и опљачканих цркава и манастира из Ваљевске нахије.</p>
<p>Хаџи Рувим је у Боговађи основао прву уметничку школу резбарства, сликарства и других уметности. Продајом израђених дуборезних крстова набављао је новац за куповину књига и за текуће потребе манастира. Од лековитог извора у близини цркве Хаџи Рувим је спровео воду кроз цеви и направио чесму. По њему чесма и данас данас носи име.</p>
<p><strong>Страдао је 29.01. 1804. у сечи кнезова. </strong>Пред смрт изговарајући молитву за исход душе рекао је: ,, <em>Богу грешим сваки дан све више и више, а вама ништа нисам згрешио. Сад чините своје</em>“.</p>
<h4>Први српски устанак и каснија дешавања</h4>
<p><strong>Пред крај 1803. године</strong> у манастиру је<strong> одржан састанак</strong> кнезова и виђенијих људи тадашње Србије, на којем је одлучено <strong>да се подигне буна против отоманске власти</strong>. Турска одмазда за подизање устанка довела је до рушења овог манастира 1805. године. Поново је грађен у периоду од 1816 до 1818. године. Садашња црква је изграђена од 1849—1852. године. У обнови је учествовао и кнез Милош Обреновић.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-565" src="http://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Bogovadja.jpg" alt="Bogovadja" width="1024" height="680" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Bogovadja.jpg 1024w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Bogovadja-300x199.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Bogovadja-768x510.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/07/Bogovadja-640x425.jpg 640w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></p>
<p><strong>У време Колубарске битке (1914)</strong>, у околини Боговађе су вођене жестоке борбе. <strong>Конаци су били претворени у болницу за рањенике</strong>. Аустријска војска је при повлачењу опљачкала манастир, однела звона. Том приликом је заувек нестала и чувена Хаџи-Рувимова библиотека.</p>
<p>Након Првог светског рата године 1930. извршена је генерална реконструкција цркве.</p>

                <style type="text/css">
                    
                    #td_uid_1_6af1788d7641b  .td-doubleSlider-2 .td-item1 {
                        background: url(https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/ulaz-bogovadja-min-80x60.jpg) 0 0 no-repeat;
                    }
                    #td_uid_1_6af1788d7641b  .td-doubleSlider-2 .td-item2 {
                        background: url(https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja1-min-80x60.jpg) 0 0 no-repeat;
                    }
                    #td_uid_1_6af1788d7641b  .td-doubleSlider-2 .td-item3 {
                        background: url(https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja-manastir-min-80x60.jpg) 0 0 no-repeat;
                    }
                    #td_uid_1_6af1788d7641b  .td-doubleSlider-2 .td-item4 {
                        background: url(https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja2-min-80x60.jpg) 0 0 no-repeat;
                    }
                    #td_uid_1_6af1788d7641b  .td-doubleSlider-2 .td-item5 {
                        background: url(https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja3-min-80x60.jpg) 0 0 no-repeat;
                    }
                    #td_uid_1_6af1788d7641b  .td-doubleSlider-2 .td-item6 {
                        background: url(https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja4-min-80x60.jpg) 0 0 no-repeat;
                    }
                    #td_uid_1_6af1788d7641b  .td-doubleSlider-2 .td-item7 {
                        background: url(https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja5-min-80x60.jpg) 0 0 no-repeat;
                    }
                </style>

                <div id="td_uid_1_6af1788d7641b" class="td-gallery td-slide-on-2-columns">
                    <div class="post_td_gallery">
                        <div class="td-gallery-slide-top">
                           <div class="td-gallery-title">Манастир Боговађа - Галерија</div>

                            <div class="td-gallery-controls-wrapper">
                                <div class="td-gallery-slide-count"><span class="td-gallery-slide-item-focus">1</span> од 7</div>
                                <div class="td-gallery-slide-prev-next-but">
                                    <i class = "td-icon-left doubleSliderPrevButton"></i>
                                    <i class = "td-icon-right doubleSliderNextButton"></i>
                                </div>
                            </div>
                        </div>

                        <div class = "td-doubleSlider-1 ">
                            <div class = "td-slider">
                                
                    <div class = "td-slide-item td-item1">
                        <figure class="td-slide-galery-figure td-slide-popup-gallery">
                            <a class="slide-gallery-image-link" href="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/ulaz-bogovadja-min.jpg" title="ulaz bogovadja"  data-caption=""  data-description="">
                                <img decoding="async" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/ulaz-bogovadja-min.jpg" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/ulaz-bogovadja-min.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/ulaz-bogovadja-min-300x180.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/ulaz-bogovadja-min-768x461.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/ulaz-bogovadja-min-640x384.jpg 640w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" alt="ulaz bogovadja">
                            </a>
                            
                        </figure>
                    </div>
                    <div class = "td-slide-item td-item2">
                        <figure class="td-slide-galery-figure td-slide-popup-gallery">
                            <a class="slide-gallery-image-link" href="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja1-min.jpg" title="bogovadja1"  data-caption=""  data-description="">
                                <img decoding="async" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja1-min.jpg" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja1-min.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja1-min-300x180.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja1-min-768x461.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja1-min-640x384.jpg 640w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" alt="bogovadja1">
                            </a>
                            
                        </figure>
                    </div>
                    <div class = "td-slide-item td-item3">
                        <figure class="td-slide-galery-figure td-slide-popup-gallery">
                            <a class="slide-gallery-image-link" href="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja-manastir-min.jpg" title="bogovadja manastir"  data-caption=""  data-description="">
                                <img decoding="async" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja-manastir-min.jpg" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja-manastir-min.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja-manastir-min-300x180.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja-manastir-min-768x461.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja-manastir-min-640x384.jpg 640w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" alt="bogovadja manastir">
                            </a>
                            
                        </figure>
                    </div>
                    <div class = "td-slide-item td-item4">
                        <figure class="td-slide-galery-figure td-slide-popup-gallery">
                            <a class="slide-gallery-image-link" href="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja2-min.jpg" title="bogovadja2"  data-caption=""  data-description="">
                                <img decoding="async" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja2-min.jpg" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja2-min.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja2-min-300x180.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja2-min-768x461.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja2-min-640x384.jpg 640w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" alt="bogovadja2">
                            </a>
                            
                        </figure>
                    </div>
                    <div class = "td-slide-item td-item5">
                        <figure class="td-slide-galery-figure td-slide-popup-gallery">
                            <a class="slide-gallery-image-link" href="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja3-min.jpg" title="bogovadja3"  data-caption=""  data-description="">
                                <img decoding="async" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja3-min.jpg" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja3-min.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja3-min-300x180.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja3-min-768x461.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja3-min-640x384.jpg 640w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" alt="bogovadja3">
                            </a>
                            
                        </figure>
                    </div>
                    <div class = "td-slide-item td-item6">
                        <figure class="td-slide-galery-figure td-slide-popup-gallery">
                            <a class="slide-gallery-image-link" href="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja4-min.jpg" title="bogovadja4"  data-caption=""  data-description="">
                                <img decoding="async" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja4-min.jpg" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja4-min.jpg 576w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja4-min-180x300.jpg 180w" sizes="(max-width: 576px) 100vw, 576px" alt="bogovadja4">
                            </a>
                            
                        </figure>
                    </div>
                    <div class = "td-slide-item td-item7">
                        <figure class="td-slide-galery-figure td-slide-popup-gallery">
                            <a class="slide-gallery-image-link" href="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja5-min.jpg" title="bogovadja5"  data-caption=""  data-description="">
                                <img decoding="async" src="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja5-min.jpg" srcset="https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja5-min.jpg 960w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja5-min-300x180.jpg 300w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja5-min-768x461.jpg 768w, https://putevimapravoslavlja.info/wp-content/uploads/2018/08/bogovadja5-min-640x384.jpg 640w" sizes="(max-width: 960px) 100vw, 960px" alt="bogovadja5">
                            </a>
                            
                        </figure>
                    </div>
                            </div>
                        </div>

                        <div class = "td-doubleSlider-2">
                            <div class = "td-slider">
                                
                    <div class = "td-button td-item1">
                        <div class = "td-border"></div>
                    </div>
                    <div class = "td-button td-item2">
                        <div class = "td-border"></div>
                    </div>
                    <div class = "td-button td-item3">
                        <div class = "td-border"></div>
                    </div>
                    <div class = "td-button td-item4">
                        <div class = "td-border"></div>
                    </div>
                    <div class = "td-button td-item5">
                        <div class = "td-border"></div>
                    </div>
                    <div class = "td-button td-item6">
                        <div class = "td-border"></div>
                    </div>
                    <div class = "td-button td-item7">
                        <div class = "td-border"></div>
                    </div>
                            </div>
                        </div>

                    </div>

                </div>
                
<p>За време Другог светског рата старешина Боговађе је био игуман Венијамин Николић који је успео да сачува манастир од поновног разарања. <strong>Од 1957. Боговађа је женски манастир, а од 1982. регистрован као Споменик културе од великог значаја.</strong> Последњи конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1998-1999. године, док је реконструкција манастирског конака обављена 2005.године.</p>
<h3>Локација манастира Боговађа</h3>
<p><iframe loading="lazy" style="border: 0;" src="https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d102520.47784722573!2d20.110051510999945!3d44.325775961087494!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4759f9590dc73e6d%3A0xb6aaf1c6c3365a5d!2z0JzQsNC90LDRgdGC0LjRgCDQkdC-0LPQvtCy0LDRktCw!5e0!3m2!1ssr!2srs!4v1532205783360" width="600" height="450" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe></p>
<p>Чланак <a href="https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bogovadja/">Манастир Боговађа</a> се појављује прво на <a href="https://putevimapravoslavlja.info">ПУТЕВИМА ПРАВОСЛАВЉА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://putevimapravoslavlja.info/manastir-bogovadja/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>1</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
