Manastir Bogovađa

0
459
Pregleda
Manastir Bogovadja

Manastir Bogovađa je ženski manastir koji pripada Eparhiji valjevskoj. Nalazi se u selu Bogovađa udaljenom 6 kilometara od Lajkovca. Poreklo naziva manastira ima dva tumačenja. Prvo je da je Bog taj koji vadi iz nevolje – ,,Bogo Vađa“ a drugo po izvoru lekovite vode, poznate kao „Bogova voda“ koja je prema narodnom verovanju pomaže u lečenju raznih bolesti, posebno očiju. Manastir je posvećen Svetom Georgiju.

Istorija manastira Bogovađa

Ne postoje tačni podaci kada je prvobitna crkva podignuta, niti koje bio ktitor. Pretpostavlja se ipak da je Despot Stefan Lazarević početkom XV veka mogao biti ktitor prvobitnog manastira Bogovađe.

Po narodnom predanju u Bogovađi se upokojio sin Despota Đurđa Brankovića, Grgur Slepi kao i monah German 1458. godinu dana pre pada Srpske Despotovine. Upravo se sa padom despotovine dogodilo prvo razaranje ovog manastira.

1545. godine otac Mardarije iz Bijelog Polja je obnovio ovaj manastir, o čemu svedoči pisani zapis na jednoj stranici takozvanog ,,Dabinog jevanđelja“ koje se čuva u ovom manastiru. Tadašnji ktitori su bili knezovi Jovan i Pavle Velimirović, spahije iz sela Jabučja. U zapisu se navodi da se crkva podiže u slavu i pohvalu Svetom i Slavnom Velikomučeniku Georgiju.

Prema narednim zapisima navodi se da je Bogovađa u vreme Kočine krajine 1788. godine spaljena i strušena od strane Turaka. U periodu od 1791-1794 godine manastir se obnavlja zaslugom Hadži Ruvima, Hadži Đere i Vasilija Petrovića. Nova crkva je osveštana 1795. od strane valjevskog mitropolita Danila. Tom prilikom je Hadži Ruvim postavljen za arhimandrita a Vasilije Petrović za igumana Bogovađe. Tada je crkva ukrašena novim ikonostasom u čijoj izradi je učestvovao i Hadži Ruvim.

Ko je bio Hadži Ruvim?

Hadži Ruvim je jedan od najpismenijih duhovnika svoga vremena, narodni branilac i izuzetna ličnost Crkve na prelazu iz XVIII u XIX vek.

Hadzi Djero i Hadzi Ruvim
Arhimandrit Hadži Ruvim (sedi) i iguman Hadži Đera – Foto Vikipedija.org

Sakupljao je knjige za manastirsku biblioteku i pozajmljivao ih na čitanje svetovnim licima. Kako je voleo da beleži događaje iz svog vremena za sobom ostavio veliki broj vrlo vrednih istorijskih zapisa iz beogradskog i valjevskog okruga. Njegovi zapisi su dragoceni između ostalog i zbog podataka o ratnim dešavanjima, koje je i sam preživeo, kao i podacima o posledicama koje je rat proizveo. Ovde se posebno ističe tačan popis izgorelih i opljačkanih crkava i manastira iz Valjevske nahije.

Hadži Ruvim je u Bogovađi osnovao prvu umetničku školu rezbarstva, slikarstva i drugih umetnosti. Prodajom izrađenih duboreznih krstova nabavljao je novac za kupovinu knjiga i za tekuće potrebe manastira. Od lekovitog izvora u blizini crkve Hadži Ruvim je sproveo vodu kroz cevi i napravio česmu. Po njemu česma i danas danas nosi ime.

Stradao je 29.01. 1804. u seči knezova. Pred smrt izgovarajući molitvu za ishod duše rekao je: ,, Bogu grešim svaki dan sve više i više, a vama ništa nisam zgrešio. Sad činite svoje“.

Prvi srpski ustanak i kasnija dešavanja

Pred kraj 1803. godine u manastiru je održan sastanak knezova i viđenijih ljudi tadašnje Srbije, na kojem je odlučeno da se podigne buna protiv otomanske vlasti. Turska odmazda za podizanje ustanka dovela je do rušenja ovog manastira 1805. godine. Ponovo je građen u periodu od 1816 do 1818. godine. Sadašnja crkva je izgrađena od 1849—1852. godine. U obnovi je učestvovao i knez Miloš Obrenović.

Bogovadja

U vreme Kolubarske bitke (1914), u okolini Bogovađe su vođene žestoke borbe. Konaci su bili pretvoreni u bolnicu za ranjenike. Austrijska vojska je pri povlačenju opljačkala manastir, odnela zvona. Tom prilikom je zauvek nestala i čuvena Hadži-Ruvimova biblioteka.

Nakon Prvog svetskog rata godine 1930. izvršena je generalna rekonstrukcija crkve.

Za vreme Drugog svetskog rata starešina Bogovađe je bio iguman Venijamin Nikolić koji je uspeo da sačuva manastir od ponovnog razaranja. Od 1957. Bogovađa je ženski manastir, a od 1982. registrovan kao Spomenik kulture od velikog značaja. Poslednji konzervatorsko-restauratorski radovi su izvedeni 1998-1999. godine, dok je rekonstrukcija manastirskog konaka obavljena 2005.godine.

Lokacija manastira Bogovađa

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here