Данашњи празник је посвећен сећању на живот светитеља који је први пострадао за хришћанску веру.
Ко је био свети Стефан?
Свети Стефан био је Јеврејин и рођак апостола Павла. Прозван је архиђаконом јер је први од седморице кога су рукоположили свети апостоли и поставили у службу помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере чинио је многа чудеса. Као проповедник хришћанске вере у Јерусалиму био је суочен са оптужбама. Одбио је да одступи од својих учења те би каменован до смрти.
Свети првомученик Стефан када је посрадао имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.
Као крсну славу овог светитеља слави и Република Српска, која је и основана на данашњи дан 1992. године.
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.
Ово је једна од распрострањенијих слава на нашим просторима, а значајна је и због тога јер је прва након Божића.
Прочитајте и ово: Погледајте где се налази најјужнија православна црква на свету
Народна веровања и обичаји на светог Стефана
Срби овог свеца називају Стеваном Ветровитим. Из тог разлога се верује да се на данашњи дан треба чувати ветра. Приморци данашњи празник сматрају морнарском славом, јер им Стеван Ветровити даје ветар за њихова једра.
Како се овај светитељ прославља трећи дан Божића за њега се везује неколико божићних обичаја. Данас се износи божићна слама из куће. Она се никако не баца јер се верује у њену плодотворну моћ, већ се ставља у воћњак, пчелињак или привредне зграде. У Банату и Срему су божићну сламу уклањали већ одмах по поноћи на Стевањдан.
Сламу су уклањале жене, по правилу ћутећи – да се не чује како одлази Божић. Негде су то жене радиле и наге, јер је постојало веровање да тако у кући неће бити бува.
