Pavle Preprosti je bio učenik ave Antonija Velikog. On je ocima ispričao ovaj događaj.
Jednom dođe on u manastir radi posete i pouke braće. Posle običnih pozdrava, oni se upute u crkvu na molitvu. On stane kod ulaza i posmatrao je svakog brata koji je ulazio. Imao je dar prozorljivosti i video je svačiju dušu, kao što mi vidimo lice jedan drugoga.
Svi su ulazili svetla i radosna lica. Sa svakim je išao njegov anđeo čuvar, radostan, i veseo. Ali naišao je jedan monah sa crnim licem. S obe njegove strane išli su demoni, držeći ga čvrsto, udevajući uzdu u njegove nozdrve. Za njim je išao njegov anđeo čuvar i plakao. Kad je to video, i Pavle je gorko zaplakao. Braća su se uplašila da nije video neku opštu neurednost u manastiru, pa zbog toga plače. Zapitali su ga zašto plače i ponudili da uđe unutra, ali on nije hteo, nego je ostao pred ulazom.
Po svršetku molitvoslovlja, braća počnu da izlaze iz crkve. Pavle je pažljivo posmatrao svakoga, da vidi u kakvom duševnom stanju svaki izlazi iz crkve. I gle čuda! Monah čije je lice bilo crno, izlazi iz crkve sa svetlim licem, a pored njega anđeo čuvar, veseo i radostan, dok su zli duhovi išli za njim.
Pročitajte i ovo: Drevna „crvena“ crkva u Bugarskoj jedna je od najstarijih u Evropi
Pavla obuzme usićenje i on u radosti počne glasno da slavi Boga, govoreći: “ O neiskazanog milosrđa i dobrote Božje! Kako su velika čudna dela Gospodnja, dostojna najvećeg divljenja! Poklonimo se onome koji hoće da se svi ljudi opasu i do poznavanja istine dođu.
Na glas Pavlov stekla se sva braća, kojima se on ispričao šta je video. Posle toga zamolio je brata, kome se ova promena dogodila, da im objasni šta se to sa njim u crkvi desilo.
Brat je ispričao da je on veliki grešnik, dugo se vremena predavao bludu. A sad u crkvi, kad je čuo kako Bog kroz proroka Isaiju govori grešnicima:“ Umijte se očistite se, odbacite zla dela duša vaših pred očima mojima naučite se dobro činiti. I ako gresi vaši budu kao purpur, kao sneg ubeliću ih. I ako hoćete, i poslušate me, dobra zemaljska ješćete.“– on se iskreno pokajao i zamolio Boga da mu oprosti, a obećao je da više neće grešiti.
Čuvši to braća su uskliknula: Umnožiše se dela Tvoja Gospode, se si premudro stvorio!
Izvor: “ Azbuka spasenja“ /Protojerej Živan Marinković
