Starac Gavrilo još uvek nije bio kanonizovan, kada sam prvi put čuo za njega. Naš prvi „susret“ se desio kada sam ja, učenik sedmog razreda, zajedno sa prijateljima posetio manastir Samtavro. Mene tada još uvek dečaka, zapanjilo je sve što sam video na grobu starca. Na prvom mestu neverovatan broj ljudi koji su dolazili i klanjali se na grobu. Sasvim nesvesno i ja sam takođe prišao grobu i upravo je tu je počelo moje prijateljstvo sa starcem Gavrilom.
Priklonivši glavu grobu, osestio sam ogromnu blagodat. Moje srce se napunilo ljubavlju. Osećao sam unutrašnju radost i hteo sam da vičem jako-najjače: „JA VAS SVE VOLIM!“
Monahinja Paraskeva nam je poklonila jelej iz kandila sa groba starca Gavrila i objasnila nam kako se može pomazivati njime. Imao sam osećaj kao da sam dobio neku ogromnu silu. Tako je i bilo.
Nesreća u domu – priča o svetom Gavrilu Gruzijskom
Prošlo je nekoliko meseci i u naš dom je došla nesreća. Moj otac je dobio psorijazu. Obišli smo sve bolnice, no videvši težak i komplikovan stadijum bolesti nijedna bolnica nas nije primila. Kroz neko vreme, zahvaljujuću ažurnosti naših rođaka, mog oca su primili u bolnicu za kožne i venerične bolesti u Tbilisiju. Lećenje je išlo sporo. Lekari su govorili da će trebati da prođe minumim četiri meseca do punog izlečenja. Jednom u toku noći moj otac je imao srčani udar i jedva su ga vratili u život.
Tada sam se setio starca Gavrila i groba na kome se dešavaju mnoga čudesna isceljenja. Potrčao sam kući i uzeo ulje iz kandila sa groba starca Gavrila i došao u bolnicu. Doktori nikoga uveče nisu puštali u sobu ali kada sam im objasnio o čemu se radi dopustili su mi da tajno uđem. Prišao sam ocu, on je spavao. Malim prstom sam ga pomazao tri puta krstoobrazno jelejem, pročitao „Oče naš“ i svim srcem zamolio starca za isceljenje mog oca. Zatim sam nemo izašao.
Čudo se dogodilo od strane svetog Gavrila Gruzijskog
Ujutru sam sa majkom došao u bolnicu. Dolazimo do sobe mog oca i sa užasom trčimo ka kriku medicinske sestre:“ Nije moguće!“ Pomislili smo, evo – ovo je kraj! Mama se onesvestila. Mene je uhvatila drhtavica koju nisam mogao da smirim. Ušao sam u sobu i video svog oca kako sedi na krevetu, bio sam zatečen. Nije imao nikakav osip na telu ni na licu – koža mu je bila kao kod bebe. Uskoro je u sobu ušao i glavni doktor – isti taj koji mije dozvolio da posetim oca. Nikada neću zaboraviti taj njegov izraz lica, tog momenta kad je video savršeno čistu kožu svog pacijenta! Doktor je počeo da plače i da se krsti govoreći: „Slava Bogu… slava tom starcu…“
San pacijenta starca Gavrila
U tom trenutku otac nas je prekinuo i pitao o kakvom starcu govorimo. Nisam uspeo ni da počnem da govorim o starcu Gavrilu kada nam je moj otac počeo da priča o tome da je video u snu, nekakvog sveštenika sa sedom bradom koji je ušao u sobu i rekao mu: „E moj brate.. ti se nikada nisi ni pričestio ni ispovedio, ali imaš verujućeg sina i verujuću ženu, koji su me pozvali. Ne mogu da gledam kako oni plaču. Hajde ja ću tebe sada da izlečiti, a ti počni da živiš crkvenim životom. Često idi u crkvu, ispovedaj se i pričešćuj. Tako ćemo se družiti. U suprotnom slučaju-ja neću biti tvoj drug. Razumeš?“ On je namignuo ocu, osenio ga krsnim znamenjem i izašao.
Pročitajte i ovo: U selu nadomak Valjeva na hiljade vernika dolazi da pronađe spas
Plakao sam, i svi u sobi su plakali! Uprkos tome što moj otac nikada nije video starca za života opis koji je dao za „sveštenika“ u potpunosti se uklapao sa likom starca Gavrila. Slava Tebi Bože! Slava tebi, baćuška Gavrilo!
Izvor: Pravoslavie.ru
