Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prizivali u pomoć. Prema verovanju, on može da izleči svaku boljku. Mnoga čuda su se desila zbog njegovih moštiju koje mirotoče. Bolesni koji su mu se molili, kako kažu verovanja, uspeli su da povrate vid, prohodaju, a gluvi da vrate sluh.
Poznato je da je još za života činio čuda i pomagao sirotima i nejakima.
Kada mu se upokojiše roditelji, koji su bili vrlo bogati, on poče od svog nasledstva pomagati sirotinju, deleći milostinju i udajući sirote devojke. To je činio tako što je novac ostavljao u čarape, kraj uzglavlja kad ljudi spavaju, da se ne zna da je to bio on. Svojim čudesnim moćima sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Mnoge moreplovce spasao je od brodoloma i mnoge putnike iz nesreća.
Priče o svetom Nikoli
Ima mnogo priča kako je Nikola pomagao ljudima u bedi i nevolji..
Jednom je zavladala velika glad u Likiji, a u Italiji je bio jedan trgovac koji je imao mnogo žita. Njemu se Nikola obratio u snu ponudivši mu tri zlatnika da odveze brod pun žita u Likiju. Trgovac tako i učini. Svo svoje žito je prodao, a grad Mir spasio od gladi.
Pročitajte: Drevna „Crvena crkva“ u Bugarskoj najstarija u Evropi.
Nikola je bio i vešt političar. Jednom je izbila pobuna u Frigiji. Car Konstantin posla trojicu vojvoda sa vojskom da uguše pobunu, međutim vojnici su se iskrcali u Likiju, gde su odmah počeli da zlostavljaju stanovništvo i otimaju od naroda. Nikola je pozvao vojvode u svoju kuću i zamolio ih da obuzdaju svoje vojnike. Ovi to i učiniše. Upravo u to vreme jedan nevini građanin je bio osuđen na smrt. Osudio ga je jedan upravnik, koji je hteo na taj način da dođe do bogatstva tog građanina.
Pročitajte i ovo: Molitve Svetom Nikoli
Nikola je siromaha spasio od sigurne smrti na gubilištu i osudio upravnika zbog gramzivosti i srebroljublja. Vojvode su zatim nastavile put u Figiju gđe su ugušile bunu. Vrativši se caru Konstantinu, vojvode su očekivale nagradu i pohvalu, ali jedan carev službenik ih je osudio kao izdajnike i bacio u tamnicu. Iz tamnice su se vojvode molile i prizivali Nikolu da ih spasi od pogubljenja. Nikola se sledećeg dana pojavio kod cara Konstantina i iznudio oprost vojvodama. Kada su se vojvode zahvalile caru što im je poštedio život, on im je saopštio da to nije on uradio, nego da je za to zaslužan sveti čovek, Nikola.
Nikola se pojavljivao i na mestima na kojima prethodno nije mogao da bude fizički prisutan.
Jednom, kada se trgovački brod vraćao iz Egipta u Likiju, uhvati ih strašna oluja. Mornari počeše da se mole Bogu i prizivaju Nikolu. Nikola se pojavio, dohvatio krmu i izbavio brod i mornare od oluje. Kada se oluja stišala, Nikola je nestao. Dočekao ih je u luci gde je bod pristao, a mornari stadoše da mu se zahvaljuju. Nikola im na to odgovori: „Ne zahvaljujte se meni, nego Bogu. Ja sam grešnik i smrtnik kao i vi“.
Pročitajte i ovo: Nikoljdan – najveća slava kod Srba
U Iveronskom skitu, starac Nikola iz Markianskog bratstva ispričao je priču o svešteniku koji ima jednostavnost deteta.
Jednom, kada im je bunar presušio stavio je ikonu Svetog Nikole u kofu za vodu i spustio je u bunar govoreći:
“Sveti Nikola, ti si zaštitnik mornara koji plove na vodi, ako hoćeš da upalim kandilo ispred Tvoje ikone, možeš ispuniti ovaj bunar vodom. Ti vidiš koliko nam ljudi dolazi, a mi nemamo ni hladne vode da im damo.”
Kakvo čudo! Voda je postepeno počela da nadolazi i ikona Svetog Nikole je plutala na površini vode sve do sveštenikovih ruku koji ju je pobožno celivao i odneo u crkvu.
Pročitajte: Susret sa egzorcizmom u pravoslavlju
