Danas proslavljamo Spasovdan, jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu. Obeležava se 40 dana posle Vaskrsa i deset dana pre Svetih Trojica i uvek pada u četvrtak.
Danas je Vaznesenje Gospodnje
Vaznesenje Gospodnje (Spasovdan) je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i “seo s desne strane Boga”.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
– „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.“
Običaji za Spasovdan
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od pre pojave hrišćanstva na ovim prostorima. Bio je to praznik ratara, i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:
“Sveti Spase – spasi duše naše!”
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.
Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši preci nisu pili mleko od od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju.
Spasovdan se slavi i kao krsna slava grada Beograda. Taj dan čuva sećanje na 1403. godinu kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd srpskom prestonicom a Spasovdan za gradsku slavu.
U toku praznika mnoge ulice kroz grad su zatvorene dok traje litija.
