Danas se obeležava veliki praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Smatra se da je ovo ženski praznik pa se ovoj svetici pre svega obraćaju žene svih vera i nacija.
Sveta Petka je veoma poštovana kod Srba i mnogih pravoslavnih naroda na Balkanu. Ova svetiteljka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Na ovaj dan je posebno važno se obratiti za pomoć svetoj Petki kroz molitvu.
Ko je bila Sveta Petka?
Prepodobna mati Paraskeva ili Sveta Petka je rođena u 10. veku u tadašnjem selu Epivatu (danas grad Selimpaša) na obali Mramornog mora nedaleko od Carigrada (Istanbul). Poticala je iz veoma imućne i pobožne porodice. Prema nekim podacima smatra se da je Paraskeva bila srpskog porekla dok prema drugim da je grčko-vizantijskog. Bilo kako bilo ova svetiteljka je veoma poštovana kod svih pravoslavnih naroda Balkana posebno kod Srba.
Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad. Tamo se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime „Paraskeva“.
Nakon zamonašenja se zaputila u Jordansku pustinju gde je živela strogim asketskim životom skoro do kraja svog života. Dve godine pre smrti se vratila u svoj rodni Epivat gde je i sahranjena.
Njene čudotvorne mošti prenošene su u tokom vremena nekoliko puta. Najpre u Carigrad, pa ih je odatle bugarski car Jovan Asen 1238. godine preneo u Trnovo. Iz Trnova nakon njegovog pada (1393) su se mošti selile preko Vidina bile prenete u Vlašku. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti su prenete u Beograd. Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke. Na molbu i troškom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa zvanog Lupula 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).
Širom Srbije nalazi se i veliki broj izvora, koji su posvećeni Svetoj Petki. Srpski narod svetu Paraskevu obično zove Sveta Petka, dok a u srpskim primorskim krajevima „Petka Biogradska“, jer su joj mošti počivale u Beogradu. Takođe je poznata i kao „Petka Trnovska“.
Sveta Petka se po broju svečara nalazi na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava.
Običaji i narodna verovanja na svetu Petku
Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Pročitajte i ovo: Molitva Svetoj Petki
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Običaj je da se danas poseti crkva Ružica na Kalemegdanu i pokraj kapele Svete Petke uzme čudotvorna voda za koju se veruje da leči mnoge bolesti a naročito probleme sa vidom.
