Srpska pravoslavna crkva danas, 12. oktobra, proslavlja Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, prema predanju, živeo je u petom veku naše ere i ostavio je dubok trag u pravoslavnoj tradiciji.
Prepodobni Kirijak Otšelnik rođen je u Korintu tokom vladavine cara Teodosija Mlađeg. Ovaj svetac još za života smatran je stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Naziva se Otšelnikom zbog svojih čestih pustinjačkih usamljivanja.
On je poznat po svojoj borbi protiv jeretika i origenizma, koji je proglašen za jeres tokom Vaseljenskog sabora 553. godine, po naredbi cara Justinijana.
Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih. Iako nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela, danas ga mnogi pomorci smatraju svojim zaštitnikom.
Upokojio se u 109. godini života.
Narod ga zove Sveti Miholj, pa otuda i naziv praznika Miholjdan.
Običaji i verovanja na Miholjdan
U našem narodu veruje se da su ljudi rođeni na ovaj dan povezuju sa posebnim talentima te ih očekuje sreća i blagostanje kroz život.
Po narodnom verovanju danas se ne radi po kući, ali valja završavati sve poslove izvan četiri zida, kako bi se spremno dočekala zima.
Zaštitnik je moreplovaca. Održavaju se vašari, preslave, litije…
Narod smatra da sa ovim praznikom nastupa prava jesen, ali kad su dani još topli to doba naziva se Miholjsko leto.
Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan.
