Smirenje ili smernost je osnova duhovnog života svakog hrišćanina. Ona potiče od istinske spoznaje svoje nemoći u svakom pogledu.
„Blažen je čovek koji poznaje svoju nemoć, jer mu ovo poznanje postaje temelj i koren i začetak svekolikog dobrog dela“ – kaže Sveti Isak Sirin.
Čovek mora biti duboko svestan svoga ništavila i duhovnog siromaštva u pogledu svoga znanja, u pogledu svoje dobrote i u pogledu svojih dela. Ma koliko čovek bio učen, njegovo znanje prema njegovom neznanju je kao školjka vode prema moru vodenom, poručuje Sveti vladika Nikolaj.
Ma koliko se čovek hteo uzdići svojom dobrotom, ma koliko hteo činiti najbolja io najveća dela, uviđa svoju nemoć, svoje ništavilo, i da ništa bez nečije pomoći ne može činiti. Spoznati svoju nemoć i ništavnost je put pa pobedi nad ohološću, koja je mati svim glupostima i svakom zlu ljudskom.
Onaj ko spozna sebe i svoje nemoći, ima nade da će doći do skrušenosti svoga srca i zavapiti pred Bogom za milost i pomoć. Ko uviđa da zida temelje svoje rajske piramide.
„Bez mene možete ništa činiti“ – poručuje Gospod. Razuman čovek je toga svestan i u to se uverava svakoga dana, na svakom koraku. Kada čovek pobedi svoju gordost i oholost, onda mu u duši nastaje tišina, u koju ulazi Duh Božiji.
Pročitajte i ovo: Oslobodite se nezadovoljstva – mudrost koju svako treba da pročita
Za smirenost je neko rekao: „Ona nema jezika da govori zlo o drugima, nema očiju da vidi tuđe zlo, nema ušiju da čuje tuđe zlo“. Kada priznamo sebi ko smo i ispovedimo svoju ništavnost – položili smo kamen u temelje svoga duhovnog znanja.
Dakle, tražimo za sebe uveknajniže mesto. Molimo se Bogu da imamo samo neophodno za život, „…hleb naš nasušni daj nam danas“, i prepustimo se u svemu u volji Božijoj, kao što to u molitvi Gospodnjoj i izgovaramo “ Oče naš… da bude volja Tvoja i na zemlji, kao i na nebu“.
Izvor: Knjiga „Pouke duhovnog spasenja“ /Protojerej Stavrfor Bogdan Simić;
