Да би једном брату указао на његове недостатке, као што је радио са свима нама, узимао би пример из природе и његовог живота и говорио му: „Треба да знаш чедо моје, да ништа није настало без разлога и случајно .
Све има своју сврху. Ништа се не дешава без узрока. Чак ни борова иглица са дрвета не пада ако Бог то не жели. Зато не треба да бринеш због свега што ти се дешава. Тако постајемо свети.
Прочитајте и ово: Да ли се човеку даје анђео чувар?
Ево! Ти се бринеш због твоје породице, мучиш се некад због жене, некад због деце. Они те, међутим, духовно узвисују. Да њих нема,ти уопште неби духовно напредовао. Њих ти је даровао Бог због тебе. Али, рећи ћеш ми, зар није добро да трпимо од оних које волимо?
Прочитајте и ово: Не одустај Бог је увек уз тебе
Е! Тако Бог хоће. А ти си много осетљив и од бриге те боли желудац и стомак. Није ли тако?“ Јесте, старче, али, је ли рђаво ако је неко осетљив? „Да“, одговори му старац. „Рђаво је када је неко и сувише осетљив, као ти, јер превелика брига, као и код тебе, изазива разне телесне болести.
А знаш ли да су све душевне болести демони?“
„Не, нисам знао“, одговори му брат. „Ето, сад знаш“, заврши старац.
– Духовна поука старца Порфирија Кавсокаливита
