Ako je dete začeto uveče između utorka i srede ili četvrtka i petka, ili pak u nedelju, za vreme posta ili na veliki praznik (crveno slovo), ono može da se rodi sa „falinkom“, bilo moralnom, karakternom ili fizičkom. Eto, tada deca i postaju nepopravljiva i neposlušna (uslovno rečeno nepopravljiva, jer što je ljudima nemoguće Bogu je moguće, ali potrebna je jaka molitva i smirenje).
Neke možda zbunjuje pominjanje utorka i četvrtka, a ne samo srede i petka, ali treba imati u vidu da dan bogoslužbeno počinje posle večernje službe, navečerjem. S tim u vezi preporučljivo je čuvati se od bračnog opštenja u utorak uveče ka sredi, četvrtak uveče ka petku i u subotu uveče ka nedelji, čak iako se ne pripremamo Sveto Pričešće.
Obično, u jednoj istoj porodici imamo i zdravu i bolesnu decu. Greh se roditeljski odražava na deci, ona stradaju i muče se. A mi smo krivi sami.
Nerazboriti su oni roditelji koji imaju malu decu, još odojčad, a i pored toga se svađaju, galame, ljute, besne, i žive samo telesno (nehrišćanski). Sve njihove strasti će se obavezno odraziti na nervnom sistemu deteta.
Čak ako se dete još nalazi u utrobi majčinoj, ono oseća majčino stanje i (ukoliko ona ne živi hrišćanski) zbog toga se rađa kao bolesno. Ako trudna žena pije vino (i uopšte alkohol), puši, vodi ljubav s mužem – njeno dete će se roditi kao strasno, sa predispozicijama prema tim gresima: sa začecima bluda, pijanstva, gneva i svih poroka i strasti.
Kada u porodici postoje mala deca, ne treba misliti da ona ništa ne razumeju, da ništa ne znaju. Ona sve razumeju i sve znaju. Deca kao gumeni sunđer sve upijaju što vide od roditelja.
Ako majka tuče svoju kćerku, ona ne treba da se čudi ako joj ova kaže: „Kad odratem, i ja ću tebe tući.“ To će se i desiti, ako se majka ne počne savladavati i vaspitavati svoju kćer lepim primerom.
Ako je mati blagočestiva, mnogo toga se može promeniti u životu dece.
Kod Svetog Amvrosija Milanskog došla majka budućeg Blaženog Avgustina i rekla: „Sveti oče, ja dan i noć ridam, suze prolivam – sin moj ne zna za Gospoda, u razvratu živi!“ Episkop je rekao toj majci: „Zapamti, mati, Gospod tvoje suze neće zaboraviti. On čuje tvoje uzdahe i sin tvoj će doći Bogu.“ I uskoro je taj mladić došao u Mediolan (Milano), a baš tada je episkop tamo držao propoved. Blaženi Avgustin ga je čuo i poverovao, a Sveti Amvrosije ga je krstio. Gospod je podario tako veliku blagodat mladiću koji je poverovao, da su mu se otvorile ogromne bogoslovske mogućnosti. On je bio u stanju da diktira bogoslovski teskt desetorici brzipisaca, svakom pojedinačno, a oni nisu stizali da ga prate! Toliko je bila velika njegova brzina i radna sposobnost. Zahvaljujući majčinim molitvama, on je stekao tako veliki dar.
Izdvajamo: Pročitajte još neke pouke iz duhovnih knjiga
Kada se majka moli za dete – dete ne gori u vatri, ne tone u vodi, molitva majčina ga sa dna morskog podiže, ona je jednaka crkvenoj molitvi. Samo što smo i mi i vi lenji da se molimo, eto, to je razlog što naša deca i bližnji ne veruju u Gospoda.
– Iz knjige SAVETI SVETIH OTACA NA PITANJA MIRJANA
){kind=link}