Свеће се пале и могу се палити у славу празника, за здравље живих и за упокојене. Увек на велике празнике палимо свеће у славу тог празника, у славу Христовог распећа на Голготи, за здравље живих и покој душа наших умрлих.
Свећа нас подсећа на неприступну светлост у којој Бог обитава и на светлост вечног живота у Царству Небеском. Свећа је истовремено Богу намењена жртва за спасење живих и наших умрлих.
Правило паљења свећа у цркви
Паљење свећа у цркви је део службе, то је приношење жртве Богу, и како се недостојним понашањем не сме нарушавати црквени поредак, тако се не сме стварати неред, предајући своју свећу кроз целу цркву за време службе, или што је још горе, гурати се према свећњаку да би сами поставили свећу. Уколико желите да упалите свећу онда дођите пре почетка службе.
Тужно је видети људе који су закаснивши, дошли на половину службе, и како они онда у најважнијим и најсвечанијим тренуцима Богослужења, када се сви погружавају у благодарење Богу, нарушавају црквени поредак, предајући своје свеће и одвлачећи пажњу других верника. Ако је неко закаснио на службу, нека сачека крај Богослужења, а затим ако има такву жељу или потребу, упали свећу, не одвлачећи пажњу других и не нарушавајући црквени поредак.
Чисто срце је најбоља жртва Богу. Ако чиста срца поставите свећу пред иконом, и упалите кандило, они ће онда бити угодни Њему и Његовим Светима.
Величина свеће није важна.
И нека је твоја свећа најмања од свих свећа у цркви, она ће бити угоднија Господу од оних дебелих свећа, о којима је горе речено. Али, понављамо, свеће и кандила сами по себи без наше вере и усрдности не значе ништа; то никада не заборављајте.
Свећу куповати у храмовима
Свећа, која је купљена у Цркви, је за верника – предмет поштовања, и назначена је да служи као жртва Богу, мирисом духовног благоухања. Свећа која је купљена ван цркве и потом донешена у Цркву – није жртва.
Прочитајте и ово: Шта су то искушења и зашто Бог допушта искушења на људе
Извор: manastirvavedenje.org;
Књига „Поуке духовног спасења“ / Протојереј Ставрофор Богдан Симић
