Данас се обележава Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст на Голготи и када је враћен из Персије у Јерусалим.
Како је пронађен Часни крст?
Обилазећи Свету Земљу, света царица Јелена намерила је да потражи Часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини је знао место где се Крст налази, па присиљен од царице, изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан.
Царица нареди да поруше тај идолски храм, па копајући у дубину, нађоше три крста. Док је царица била у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролазила је мимо тога места пратња са мртвацем.
Прочитајте и ово: Ову молитву треба говорити сваки дан
Тада је патријарх Макарије рекао, да ставе на мртваца редом један по један крст. Када су ставили први и други крст, мртвац је лежао непромењено.
А када су ставили на то трећи крст, мртвац је оживео. По томе су препознали, да је то Часни и животворни Крст Христов. Ставили су га потом и на једну болесну жену, и жена оздрави.
Тада је патријарх уздигао Крст, да га сав народ види, а народ је са сузама певао: „Господе помилуј!” Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њега Часни Крст. Касније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији је Крст лежао четрнаест година.
Грчки цар Ираклије 628. године победио је Хозроја и са славом повратио Крст у Јерусалим. Када је ушао у град, цар Ираклије је носио Крст на својим леђима.
Али наједанпут цар је стао и није могао ни корака да крочи. Патријарх Захарија виде ангела, који је спречио цара да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходао.
То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свукао, па у бедној одећи и босоног узео Крст, изнео га на Голготу, и положио у храм Васкрсења, на радост, и утеху целог хришћанског света.
Прочитајте и ово: Ово је најмања црква на Балкану, може да прими свега три верника.
Обичаји за Крстовдан
Позната је српска изрека – „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“ па је данас обавезан пост на хлебу и води. Дозвољено је јести грожђе док је друго воће забрањено.
На овај дан је пожељно да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај је настао у стара времена када су на данашњи дан исплаћивани радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).
За разлику од многих црквених празника данас је пожељно радити око куће и дословно речено припремити је за зиму.
Нека од веровања на Крстовдан су везана за предсказање и времена:
– Ако је Крстовдан облачан зима ће бити богата снегом, а ако је суво, биће хладна и сува.
– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
– Грмљавина на Крстовдан предсказује плодну наредну годину а тиха киша благу зиму.
Људи који су рођени на овај дан верује се да на својим плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Прочитајте: Најлепши цитати оца Тадеја
