Велика субота се обележава као други дан хришћанске жалости. Тај дан је посвећен успомени на Христов погреб и његов силазак у Хад. Велика Субота се обележава у молитви и тишини а по завршеној литургији једе се хлеб и вода.
Овај дан има неколико назива и често се могу чути речи попут страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело. У Босанској крајини и Херцеговини присутан је и назив црвена субота, зато што се тада фарбају ускршња јаја најчешће у црвено.
Народни обичаји на Велику суботу
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.
У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боје особе женског пола.
Прочитајте и ово: Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би „некоме кренуло“.
