Velika subota se obeležava kao drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je posvećen uspomeni na Hristov pogreb i njegov silazak u Had. Velika Subota se obeležava u molitvi i tišini a po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.
Ovaj dan ima nekoliko naziva i često se mogu čuti reči poput strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. U Bosanskoj krajini i Hercegovini prisutan je i naziv crvena subota, zato što se tada farbaju uskršnja jaja najčešće u crveno.
Narodni običaji na Veliku subotu
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili „maste“ u čađi. Jaja isključivo boje osobe ženskog pola.
Pročitajte i ovo: Zašto se za Vaskrs farbaju jaja?
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi „nekome krenulo“.
