Danas je Veliki petak, dan kada je Isus Hristos stradao na krstu. Ovaj dan se u hrišćanstvu smatra za najtužniji dan u godini.
Istorijska priča o Hristovom raspeću
Hristos, uhapšen prethodne noći, izveden je pred jevrejske prvosveštenike na suđenje zbog optužbi da propoveda učenje za koje su tvrdili da je u suprotnosti sa verskim principima i zakonima judaizma.
Veći broj lažnih svedoka, koje su prvosveštenici doveli, navodili su, između ostalog, da Isusovi govori o Carstvu nebeskom predstavljaju njegovu nameru da se proglasi za jevrejskog cara koji će ih osloboditi od rimskog ropstva.
To je iskoristio prvosveštenik Kajafa i odlučio da Hrista preda rimskom namesniku Judeje – Pontiju Pilatu, kako bi ga on osudio zbog pobune protiv Rima, što se kažnjavalo smrću.
Pilat je Hrista predao u ruke jevrejskom kralju Irodu, koji ga je vratio nazad rimskom namesniku.
Na Pilatova pitanja i tvrdnje Isus je ćutao ili odgovarao samo sa: „Ti kažeš“, rekavši mu u jednom momentu da „njegovo carstvo nije od ovog sveta“.
Videvši da nema elemenata za osudu, rimski namesnik poslužio se starim jevrejskim običajem da za vreme Pashe bude pomilovan jedan osuđenik, te je okupljeni narod upitao da li želi slobodu za Hrista ili Varavu.
Okupljeni narod, podstrekivan jevrejskim prvosveštenicima, zatražio je slobodu za Varavu, a osudu za Hrista, rečima: „Krv njegova na nas i našu đecu“.
Pilat je tako i odlučio, rekavši: „Osudili ste nevinog“. Nakon toga je pristupio ritualnom pranju ruku. Otuda potiče izraz „pranje ruku“ u značenju skidanje odgovornosti sa sebe.
Osuđenog Hrista vojnici su bičevali, stavili mu na glavu trnov venac i terali ga da do brda Golgota nosi krst, na kojem je razapet.
Raspetog Hrista vojnici su proboli kopljem između rebara, stavili mu na usta sunđer natopljen sirćetom, a iznad glave ploču sa natpisom na hebrejskom, grčkom i latinskom jeziku: „Isus Nazarećanin, car judejski“. Za to vrijeme Isus je molio Boga da im oprosti, rečima: „Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine“.
Sveta jevanđelja navode da je Hristos u „deveti čas dana“, odnosno u tri časa posle podne ispustio dušu.
U momentu Hristove smrti nebo se potpuno pomračilo, nastala je neviđena oluja, grobovi su se otvorili, a stena na koju je stavljen krst pukla je po neprirodnoj liniji.
Mrtvog Hrista skinuli su sa krsta, umotali u pogrebno platno, sahranili u grobnicu, na čiji ulaz je postavljena velika kamena ploča, a pred grobom su stražarili legionari.
Običaji na Veliki petak
Pošto je Veliki petak najtužniji dan u godini, na taj dan zvona ne zvone, već se služba označava klepetalima, udarcima drvenim batovima u drvenu ploču.
Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simbolizuje Hristov grob ispred oltara. U nekim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju ako se u tom trenutku pomole Bogu i pomisle neku lepu želju, ona će im se sigurno ostvariti.
U nekim delovima Srbije veruje se da danas veštice bacaju čini, pa se deca ne puštaju iz dvorišta. Slično, veruje se da će devojke koje na današnji dan uzberu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati onoga ko im je suđen.
Danas ne uzimajte igle i eksere… stari kažu, ne valja se! Ovaj dan se naziva i “Raspeti petak”, pa se veruje da danas ne valja dirati oštre predmete da se ne bi “povređivale Isusove rane”.
Na ovaj dan domaćice već uveliko farbaju jaja.
