Данас је Видовдан – најзначајнији празник српског народa

0
2566
Прегледа
vidovdan

Данас се обележава Видовдан, један од најзначајних празника српског народа. Кроз векове овај празик је увек представљао прекретницу за српски народ.

Ко је био Свети Вид?

Вид је у ствари сматран врховним божанством старих Словена. Веровало се да је Вид свевидеће божанство па се Видовдан смарта и празником за очи, односно празником који „отвара очи“.

Верује се да се на овај празник могла видети будућност па се тог дана много гатало и прорицало.

У хришћанском календару не постоји светац са овим именом јер је сам Свети Вид у ствари паганско божанство. Тек нешто пре више од једног века, тачније тек 1892. године, Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре, стављајући га у заграду иза пророка Амоса и кнеза Лазара, чије је култове неговала.

Ко је био Свети мученик Вит?

Данас је у ствари празник Светих Вита, Модеста и Крискентије. Празник Видовдан није проистекао из поштовања према Светом мученику Виту већ због тога што се на овај дан везује култ Косовског боја и смрти Светог Кнеза Лазара.

sveti velikomucenik vit
Икона са приказом Светог Вита

Свети Вит кога данас празнује СПЦ, по хагиографским и иконографским изворима и једном запису из 7. века, био је син угледног сенатора са Сицилије. Још у раном детињству је због снажне вере у Христа стекао исцелитељску моћ, вођен анђелима који су му се јављали. Његов отац Иласије, на разне начине је покушавао да одврати сина од хришћанства и није одустао ни када му је Вит чудесно повратио вид.

Очевом науму да га убије, Вит је Божјом вољом успео да побегне у Луканију са својим васпитачем Модестом и дадиљом Крискентијом, који су били хришћани.

Свети мученик Вит код Срба

Светог Вита Срби су поштовали у средњем веку, а један од најстаријих доказа је његово помињање заједно са Модестом и Крескентијом у „месецослову“ Мирослављевог јеванђеља које је написано крајем 12. века за кнеза Мирослава, Немањиног брата.

Свети Вит се помиње и у српским хагиографским изворима који су настали по стварању аутокефалне Српске цркве.

О поштовању Светог Вита говоре и средњевековне представе на фрескама, једна од најстаријих представа налази се у Пећкој Патријаршији у цркви Богородице Одигитрије.

У Захумљу се налазило у саставу српске државе до владавине краља Стефана Дечанског, црква Светог Вита налазила се у Дријевима, средњевековном тргу на Неретви.

У светоарханђелској повељи цара Душана издатој 1347./1348. године, помиње се црква Светог Вита код села Купелника, метоха царске задужбине у Доњем Пилоту које се према неким изворима налазило западно од Душанове престонице – Призрена.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here