Lazareva subota ili Vrbica jeste prolećna svečanost koja se održava uoči praznika Cveti. Posvećena je uspomeni na dan kada je Isus Hristos vaskrsao vernika Lazara, koji je pre toga četiri dana bio mrtav.
Običaji na Lazarevu subotu – Vrbicu
Nekada se na Lazarevu subotu odlazilo po vrbove grančice, koje su već ranije stariji nasekli, onda su se vraćali u crkvu gde se vršilo osvećenje Vrbice. Ona je deljena deci, a ona su njom kitila kuće.
Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, onda je stavljao kamičak na nogu i bacao što dalje govoreći: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“
Na ovaj praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću već se ostavlja u dvorištu. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Ponegde devojke u grupama idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje se zovu „Lazarke“. Ovaj dan je praznik dece koja svečano odevena nose zvončiće oko vrata. Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.
Na današnji praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe.
Pročitajte i ovo: Molitva koja će pomoći da se oslobodite straha
Lazareva subota se slavi kao krsna slava. Ovo je bila slava blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla.
