Današnji praznik je posvećen sećanju na život svetitelja koji je prvi postradao za hrišćansku veru.
Ko je bio sveti Stefan?
Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prozvan je arhiđakonom jer je prvi od sedmorice koga su rukopoložili sveti apostoli i postavili u službu pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Snagom svoje vere činio je mnoga čudesa. Kao propovednik hrišćanske vere u Jerusalimu bio je suočen sa optužbama. Odbio je da odstupi od svojih učenja te bi kamenovan do smrti.
Sveti prvomučenik Stefan kada je posradao imao je nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.
Kao krsnu slavu ovog svetitelja slavi i Republika Srpska, koja je i osnovana na današnji dan 1992. godine.
Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.
Ovo je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a značajna je i zbog toga jer je prva nakon Božića.
Pročitajte i ovo: Pogledajte gde se nalazi najjužnija pravoslavna crkva na svetu
Narodna verovanja i običaji na svetog Stefana
Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim. Iz tog razloga se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.
Kako se ovaj svetitelj proslavlja treći dan Božića za njega se vezuje nekoliko božićnih običaja. Danas se iznosi božićna slama iz kuće. Ona se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili privredne zgrade. U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan.
Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić. Negde su to žene radile i nage, jer je postojalo verovanje da tako u kući neće biti buva.
