Manastir Bošnjane je smešten iznad istoimenog sela, nedaleko od Varvarina (Rasinski okrug). Ovaj manastir je posvećen Svetom Luki i pripada eparhiji Kruševačkoj.
Istorija manastira Bošnjane
Osnovan je u vreme kneza Lazara krajem 14. veka, a prema narodnom predanju prvobitni manastir je sazidan na mestu naselja iz rimskog perioda koje se zvalo Drenac ili Bukovac.
Mnogo zapisa o manastiru ne postoji ali toponimi Grčka kosa, Grčka ćuprija i Grčki potok u okolini, možda ukazuju da su prvobitni manastir krajem 14. i početkom 15. veka naseljavali monasi sinaiti, pristigli sa vizantijskog prostora.
Tokom turskih osvajanja i dolazaka na ove prostore manastir je ugašen a sve građevine srušene i uništene. Za vreme srpskih buna tokom 19. veka u ovim krajevima je stradalo mnogo naroda.
Blagoslovom episkopa šumadijskog Save, 1990. godine započeta je gradnja manastira Svetog Luke, koji je 21. jula 1996. godine završen i osvećen. Sagrađen je po ugledu na Hristovu crkvu u Vitlejemu. Manastir je podignut iz temelja za vreme starešinstva monahinje Makrine Majstorović, tako da je do 2002. godine bio ženski, da bi od tada, dolaskom arhimandrita Alekseja (Bogićevića) za nastojatelja, postao muški.
Monah i prorok Gavrilo
U manastiru je živeo i podvizavao se jedan od najvećih proroka svog vremena, monah – Starac Gavrilo Antonijević. Monahinja Makrina (Majstorović), kao i još neki vernici, bili su svedoci ispunjavanja proročkih reči starca Gavrila. Zbog toga bi upozorenja starca Gavrila trebalo shvatiti ozbiljno, kao signal za pokajanje naroda.
Starac je rekao da će, ako ne dođe do pokajanja, „Srbiju rasparčati na delove. Otcepiće Vojvodinu, Kosovo, Sandžak i Crna Gora će delom Albanija biti. Njima će biti dana, daće se njenom narodu, Albancima, Šiptarima, na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će se posebno, svaka otcepljena jedinica imaće svoje centre za sve.“
Manastirski kompleks ograđen zidom danas čine manastirski hram, zvonik sa kapelama u osnovi i osam zvona, te konak i letnjikovac.