У Бугарској се почетком 30-их година 20 века догодио један изузетно потресан случај који је оставио огроман траг на бугарски православни народ.
Умро је дечак од 14 година и у тренутку када су му вршили опело он се наједном подигао из сандука и почео је неутешно да плаче.
Рођаци, који су у почетку били престрашени, касније су пришли да га умирују. Када су у томе успели након пуно труда, упитали су га за разлог таквог, неутешног плача а он им је испричао ово: „Када сам умро, одмах сам се нашао на оним местима у којима се грешници муче. Каква су им била ужасна лица, – не могу то да заборавим, а њихове муке нисам у стању да опишем. То је толико страшно да човек то не може ни замислити. Затим су ме повели у рај где сам видео Пречисту Матер Божију како се моли за грешнике и за читав свет.“
„Њено лице које се сијало од дивне, неземаљске лепоте беше измучено и сузе су лиле по њему.“
Видевши ме, Она је рекла: „Нећеш остати овде, – вратићеш се на земљу људима. Реци им да су ме измучили својим гресима. Више немам снаге да се молим за њих, Ја малаксавам. Нека се сажале на Мене!“
Прочитајте: Ново чудо у манастиру Тумане!
Тај догађај је произвео потресан утисак по читавој Бугарској. Није ни чудо. Јер ако овај грешан свет постоји, онда то и јесте због тога, што је над њим раширен омофор Пречисте Деве Марије.
Прочитајте: Молитва Богородици против неправде и потиштености
Прузето од: Хришћанске приче
