Đavolsko je lukavstvo i delo – da nam uliju očajanje, pošto nas uvuku u greh, da bi time konačno pogubili dušu našu. Naprotiv, posle pada u greh, treba odmah da ustanemo i sa suzama molimo Boga dan nam oprosti, i ubuduće, uz naš trud, sačuva nas od novog pada u greh (ava Stratigije)
Niko u poroku neka ne očajava; niko u dobrodetelji neka se ne predaje snu. Neka se ne oslanja suviše na sebe ni ovaj poslednji, zato što često i bludnicama može da ga prestigne; ni prvi neka ne očajava, zato što može da prevaziđe i savršene.. Kad se mi vraćamo Bogu sa revnosnom ljubavlju, On zaboravlja ranije. Bog nije kao čovek. Ako se raskajemo, On ne ukorava za prošlo, i ne govori: „Zašto si se toliko vremena udaljavao od mene?“ Naprotiv, On nas prima s ljubavlju, kad Mu prilazimo, samo ako prilazimo kako treba.
Ne treba nikad padati u očajanje, nego posle greha treba da se priželjnije kajati i moliti. Gospod je milosrdan i gotov da oprosti i najteže grehe.
Kad okolnosti tvoje postaju teže, tada se osobito i nadaj. Tada osobito Bog javlja svoju moć; ne u početku, nego kad se ljudska sredstva pokažu beznadežna. Tada je vreme božanskoj pomoći. Zato ne gledaj na okolnosti koje dovode do očajanja, već na moć Božiju, koja i beznadežnom pruža dobru nadu (Zlatoust).
Pročitajte: Šta su to iskušenja i zašto Bog dopušta iskušenja na ljude
Očajanje – oružje đavola, ono ubija više od greha. Nikad da ne očajavamo, zato što đavo nema nijedno toliko moćno oružje, kao očajanje. I mi ga ne radujemo toliko kad grešimo, kao kad očajavamo. Čovek koji zgreši, ako bude bdio, pokajanjem brzo popravlja svoje prestup; a ko očajava i ne kaje se, taj zato i ostaje bez popravljanja, što nije upotrebio lek pokajanja.
Izvor: Knjiga “ Azbuka spasenja“ / Protojerej Živan Marinković
